Skip to main content

Jeropa Ynhâld Lannen | Ofhinklike territoaria en oare gebieten | Jeropeeske organisaasjes | Namme | Sjoch ek | Kaarten | Navigaasjemenu

JeropaWrâlddiel


wrâlddielAazjeJeraazjeMiddellânske SeeAtlantyske OseaanYslânUralUralrivierKaspyske SeeKaukasusSwarte SeeBosporusGrikelânRomeinske RykKanaaleilannenEuropaFenisjeKretaSemityskeHeine Easten












Jeropa




Ut Wikipedy

(Trochwiisd fan Europa)





Jump to navigation
Jump to search




Wrâldkaart mei it plak fan Jeropa


Jeropa (of Europa) wurdt almeast sjoen as in apart wrâlddiel, al foarmet it tegearre mei Aazje ien grutte lânmassa dy't Jeraazje neamd wurdt. Ta Jeropa wurdt it gebiet rekkene tusken yn it suden de Middellânske See, yn it westen de Atlantyske Oseaan, ynklusyf Yslân, yn it noarden de Poalsee en yn it easten de Ural, de Uralrivier, de Kaspyske See, de Kaukasus, de Swarte See en de Bosporus. De lange skiednis fan behearsking fan de Middellânske see troch Grikelân en it Romeinske Ryk hat ta gefolch hân dat alle eilannen yn de Middellânske see dy't net tsjin de kust oan lizze ek ta Jeropa rekkene wurde.


Jeropa hat in befolking fan likernoch 666.498.000 ynwenners (2001), en in gebiet fan sawat 10.400.000 km2.




Satellytfoto fan Jeropa




Jeropa, ortografyske projeksje




Ynhâld





  • 1 Lannen


  • 2 Ofhinklike territoaria en oare gebieten


  • 3 Jeropeeske organisaasjes


  • 4 Namme


  • 5 Sjoch ek


  • 6 Kaarten




Lannen |


Der lizze 50 selsstannige lannen hielendal of foar in part yn Jeropa:


  • Albaanje

  • Andorra

  • Armeenje

  • Azerbeidzjan

  • Belgje

  • Bosnje

  • Bulgarije

  • Denemark

  • Dútslân

  • Eastenryk

  • Estlân

  • Fatikaanstêd

  • Finlân

  • Frankryk

  • Geörgje

  • Grikelân

  • Grut-Brittanje

  • Hongarije

  • Ierlân

  • Yslân

  • Itaalje

  • Kazakstan

  • Kroaasje

  • Letlân

  • Lychtenstein

  • Litouwen

  • Lúksemboarch

  • Malta

  • Masedoanje

  • Moldaavje

  • Monako

  • Montenegro

  • Nederlân

  • Noarwegen

  • Oekraïne

  • Poalen

  • Portegal

  • Roemeenje

  • Ruslân

  • San Marino

  • Servje

  • Syprus

  • Sloveenje

  • Slowakije

  • Spanje

  • Sweden

  • Switserlân

  • Tsjechje

  • Turkije

  • Wyt-Ruslân


Ofhinklike territoaria en oare gebieten |


Der lizze njoggen ôfhinklike territoaria yn Jeropa:



  • Akrotiri en Dhekelia

  • Athos

  • de Faeröer

  • Gibraltar

  • Guernsey

  • Jan Mayen

  • Jersey

  • Man

  • Spitsbergen

Gibraltar, Guernsey, Jersey en Man binne allegearre saneamde crown dependencies ("gebieten dy't ôfhinklik binne fan de Kroan") fan Grut-Brittanje. Yn it gefal fan Gibraltar giet it om in eardere koloanje, wylst Guernsey en Jersey (dy't mei-inoar de Kanaaleilannen foarmje) en it eilân Man, yn de Ierske See, fanâlds kroandomeinen wienen. Akrotiri en Dhekelia binne soevereine Britske legerbases op Syprus. De berch Athos, yn noardlik Grikelân, ek wol bekend as Agion Oros ("Hillige Berch"), foarmet in semy-autonome mûntserepublyk. De Faeröer binne in oerseesk gebietsdiel fan Denemarken mei folslein selsbestjoer. En Jan Mayen en Spitsbergen binne - ôfsjoen fan ûndersikers, militêr personiel en mynwurkers - ûnbewenne gebietsdielen fan Noarwegen.


Fierders binne der noch in tal gebieten mei in ûnwisse status:



  • Abgaazje, dat him yn 1991 ûnôfhinklik ferklearre fan Georgje, Georgje yn in iepen oarloch fersloech en sûnt de Georgjers mei Russyske stipe bûtendoar witten hat te hâlden


  • Kosovo, dat sûnt 1999 bestjoerd wurdt troch de Jeropeeske Uny


  • Nagorno Karabach, in Armeenske enklave yn Azerbeidzjan, dy't him yn 1992 ûnôfhinklik ferklearre en sûnt ûnder beskerming fan Armeenje stiet


  • Noard-Syprus, it Turkske diel fan Syprus, dat him yn 1983 ûnôfhinklik ferklearre hat, mar dat allinne mar troch Turkije en Pakistan erkend wurdt (en ûnder Turkske beskerming stiet).


  • Súd-Osseesje, dat him yn 1991 losmakke fan Georgje en by Ruslân hearre wol.


  • Transdnjestrje, op de eastlike wâl fan de rivier de Dnjestr, dat him yn 1991 fan Moldaavje ôfskaat hat en troch nimmen erkend wurdt (mar ûnder Russyske beskerming stiet).


Jeropeeske organisaasjes |


De lannen yn Jeropa binne ferbûn troch tal fan ferdragen en organisaasjes. Op lânnivo binne dat ûnder oaren de neikommende:


  • Benelúks

  • Jeropeeske Uny

  • Rie fan Jeropa


Namme |


It komôf fan de namme "Jeropa" is net wis. It liket dat it eartiids it Grykske lân oantsjut hat, tsjinoer de Grykske eilânen, en dan letter it noarden fan Grykelân dat sels gjin eilân is, en sa letter gâns it wrâlddiel. Mar neffens de myte fan Europa wie se in famke út Fenisje, dat nei it westen nei Kreta brocht waard. De betsjutting wurdt hjoed dan ek wol socht yn it Semityske wurd ereb, sinne-ûndergong. Jeropa wurdt dan it lân nei it westen. Yn it Heine Easten moat Kreta it lân west hawwe dêr't de sinne ûndergie, en sa fierder foar Grykelân en it suden en westen fan Jeropa. Sa is Jeropa dus it Jûntiidslân.



Sjoch ek |


  • Lannen

  • Skiednis fan Jeropa


Kaarten |





Untfongen fan "https://fy.wikipedia.org/w/index.php?title=Jeropa&oldid=942734"










Navigaasjemenu


























(window.RLQ=window.RLQ||[]).push(function()mw.config.set("wgPageParseReport":"limitreport":"cputime":"0.044","walltime":"0.059","ppvisitednodes":"value":117,"limit":1000000,"ppgeneratednodes":"value":0,"limit":1500000,"postexpandincludesize":"value":0,"limit":2097152,"templateargumentsize":"value":0,"limit":2097152,"expansiondepth":"value":2,"limit":40,"expensivefunctioncount":"value":0,"limit":500,"unstrip-depth":"value":0,"limit":20,"unstrip-size":"value":2354,"limit":5000000,"entityaccesscount":"value":0,"limit":400,"timingprofile":["100.00% 0.000 1 -total"],"cachereport":"origin":"mw1311","timestamp":"20190330145039","ttl":2592000,"transientcontent":false););"@context":"https://schema.org","@type":"Article","name":"Jeropa","url":"https://fy.wikipedia.org/wiki/Jeropa","sameAs":"http://www.wikidata.org/entity/Q46","mainEntity":"http://www.wikidata.org/entity/Q46","author":"@type":"Organization","name":"Contributors to Wikimedia projects","publisher":"@type":"Organization","name":"Wikimedia Foundation, Inc.","logo":"@type":"ImageObject","url":"https://www.wikimedia.org/static/images/wmf-hor-googpub.png","datePublished":"2004-05-30T15:59:16Z","dateModified":"2019-01-03T19:06:15Z","image":"https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/e/e9/LocationEurope.png"(window.RLQ=window.RLQ||[]).push(function()mw.config.set("wgBackendResponseTime":168,"wgHostname":"mw1240"););

Popular posts from this blog

Triangular numbers and gcdProving sum of a set is $0 pmod n$ if $n$ is odd, or $fracn2 pmod n$ if $n$ is even?Is greatest common divisor of two numbers really their smallest linear combination?GCD, LCM RelationshipProve a set of nonnegative integers with greatest common divisor 1 and closed under addition has all but finite many nonnegative integers.all pairs of a and b in an equation containing gcdTriangular Numbers Modulo $k$ - Hit All Values?Understanding the Existence and Uniqueness of the GCDGCD and LCM with logical symbolsThe greatest common divisor of two positive integers less than 100 is equal to 3. Their least common multiple is twelve times one of the integers.Suppose that for all integers $x$, $x|a$ and $x|b$ if and only if $x|c$. Then $c = gcd(a,b)$Which is the gcd of 2 numbers which are multiplied and the result is 600000?

Србија Садржај Етимологија Географија Историја Политички систем и уставно-правно уређење Становништво Привреда Образовање Култура Спорт Државни празници Галерија Напомене Референце Литература Спољашње везе Мени за навигацију44°48′N 20°28′E / 44.800° СГШ; 20.467° ИГД / 44.800; 20.46744°48′N 20°28′E / 44.800° СГШ; 20.467° ИГД / 44.800; 20.467ууРезултати пописа 2011. према старости и полуу„Положај, рељеф и клима”„Europe: Serbia”„Основни подаци”„Gross domestic product based on purchasing-power-parity (PPP) valuation of country GDP”„Human Development Report 2018 – "Human Development Indices and Indicators 6”„Устав Републике Србије”Правопис српскога језикаGoogle DriveComparative Hungarian Cultural StudiesCalcium and Magnesium in Groundwater: Occurrence and Significance for Human Health„UNSD — Methodology”„Процене становништва | Републички завод за статистику Србије”The Age of Nepotism: Travel Journals and Observations from the Balkans During the Depression„The Serbian Revolution and the Serbian State”„Устав Србије”„Serbia a few steps away from concluding WTO accession negotiations”„A credible enlargement perspective for and enhanced EU engagement with the Western Balkans”„Freedom in the World 2017”„Serbia: On the Way to EU Accession”„Human Development Indices and Indicators: 2018 Statistical Update”„2018 Social Progress Index”„Global Peace Index”Sabres of Two Easts: An Untold History of Muslims in Eastern Europe, Their Friends and Foes„Пројекат Растко—Лузица”„Serbia: Introduction”„Serbia”оригинала„The World Factbook: Serbia”„The World Factbook: Kosovo”„Border Police Department”„Uredba o kontroli prelaska administrativne linije prema Autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohija”оригиналаIvana Carevic, Velimir Jovanovic, STRATIGRAPHIC-STRUCTURAL CHARACTERISTICS OF MAČVA BASIN, UDC 911.2:551.7(497.11), pp. 1Archived„About the Carpathians – Carpathian Heritage Society”оригинала„O Srbiji”оригинала„Статистички годишњак Србије, 2009: Географски прегледГеографија за осми разред основне школе„Отворена, електронска база едукационих радова”„Влада Републике Србије: Положај, рељеф и клима”„Копрен (Стара планина)”„Туристичка дестинација-Србија”„Висина водопада”„РХМЗ — Републички Хидрометеоролошки завод Србије Кнеза Вишеслава 66 Београд”„Фауна Србије”„Српске шуме на издисају”„Lepih šest odsto Srbije”„Илустрована историја Срба — Увод”„Винчанска култура - Градска општина Гроцка”„''„Винча — Праисторијска метропола”''”оригиналаЈужни Словени под византијском влашћу (600—1025)Држава маћедонских Словена„Карађорђе истина и мит, Проф. др Радош Љушић, Вечерње новости, фељтон, 18 наставака, 24. август - 10. септембар 2003.”„Политика: Како је утврђена војна неутралност, 13. јануар. 2010, приступљено децембра 2012.”„Србија и РС оживеле Дејтонски споразум”„Са српским пасошем у 104 земље”Војска Србије | О Војсци | Војска Србије — Улога, намена и задациАрхивираноВојска Србије | ОрганизацијаАрхивираноОдлука о изради Стратегије просторног развоја Републике Србије до 2020. годинеЗакон о територијалној организацији Републике СрбијеЗакон о државној управиНајчешће постављана питања.„Смањење броја статистичких региона кроз измене Закона о регионалном развоју”„2011 Human development Report”„Službena upotreba jezika i pisama”„Попис становништва, домаћинстава и станова 2011. године у Републици Србији. Књига 4: Вероисповест, матерњи језик и национална припадност”„Вероисповест, матерњи језик и национална”„Специјална известитељка УН за слободу религије и вероисповести Асма Јахангир, код Заштитника грађана Саше Јанковића”„Закон о државним и другим празницима у Републици Србији”„Веронаука у српским школама”„Serbia – Ancestral Genography Atlas”Бела књига Милошевићеве владавинеоригиналаGross domestic product based on purchasing-power-parity (PPP) per capita GDP БДП 2007—2013Актуелни показатељи — Република Србија„Попис становништва, домаћинстава и станова 2011. године у Републици Србији Књига 7: Економска активност”Zemlje kandidati za članstvo u EU„Putin drops South Stream gas pipeline to EU, courts Turkey”„„Соко — историјат””оригинала„„Рембас — историјат””оригинала„„Лубница — историјат””оригинала„„Штаваљ — Историјат””оригинала„„Боговина — историјат””оригинала„„Јасеновац — историјат””оригинала„„Вршка чука — историјат””оригинала„„Ибарски рудници — историјат””оригинала„Закон о просторном плану Републике Србије од 2010 до 2020”„Кривични законик — Недозвољена изградња нуклеарних постројења, члан 267”„Б92: Srbija uklonila obogaćeni uranijum, 25. октобар 2011”„Коришћење енергије ветра у Србији — природни услови и практична примена”„Енергија ветра”„Србија може да прави струју од сунца, биомасе, воде и ветра”„Моја електрана и друге ветрењаче”„Биомаса, струја без инвестиција”„Auto-karte Srbije”„www.srbija.gov.rs Статистике о Србији”оригинала„Статистика зе месец децембар и 2016. годину”„Turizam u Srbiji”„Univerzitet u Beogradu: Vek i po akademskog znanja”„Vojnomedicinska akademija: 165 godina tradicije i napretka”Никола Гиљен, Соња Јовићевић Јов и Јелена Мандић: Мирослављево јеванђеље; Текст је публикован у ревији „Историја” и настао је као део научно-истраживачког рада Фонда „Принцеза Оливера”„World music асоцијација Србије”оригинала„World music у Србији”оригинала„Pogledajte: Boban Marković svira u redakciji „Blica”!”„Eurovision Song Contest 2007 Final”„Projekat Rastko, Alojz Ujes: Joakim Vujic”„Унеско”„Списак локалитета Светске баштине”„Guča i Egzit zaludeli svet”оригинала„Sabor trubača GUČA”„Interesting facts about Exit”оригинала„FIFA Association Information”„Serbia women win EuroBasket title, gain first Olympics berth”„Odbojkašice ispisale istoriju – Srbija je svetski prvak!”„Сајт Ватерполо савеза Србије, Освојене медаље”„Сајт ФК Црвена звезда, Бари”„Сајт ФК Црвена звезда, Токио”„Blic:Zlatna Milica! Mandićeva donela Srbiji najsjajnije odličje u Londonu!”„Милица Мандић освојила златну медаљу („Политика”, 12. август 2012)”„Златни Давор Штефанек”„DŽUDO ŠAMPIONAT Majdov osvojio svetsko zlato”„Španovićeva trećim skokom svih vremena do zlata!”„Чудо Иване Шпановић — 7,24 м („Политика”, 5. март 2017)”The Age of Nepotism: Travel Journals and Observations from the Balkans During the DepressionCalcium and Magnesium in Groundwater: Occurrence and Significance for Human HealthComparative Hungarian Cultural StudiesБела књига Милошевићеве владавинеоригиналаComparative Hungarian Cultural StudiesSabres of Two Easts: An Untold History of Muslims in Eastern Europe, Their Friends and FoesГеографија за осми разред основне школеSerbia: the country, people, life, customsМедијиВодичПодациВлада Републике СрбијеНародна скупштина Републике СрбијеНародна канцеларија председника Републике СрбијеНародна банка СрбијеТуристичка организација СрбијеПортал еУправе Републике СрбијеРепубличко јавно правобранилаштвоууууууWorldCat151202876n851959190000 0000 9526 67094054598-24101000570825ge130919

Barbados Ynhâld Skiednis | Geografy | Demografy | Navigaasjemenu