Skip to main content

Nigearia Ynhâld Geografy | Skiednis | Demografy | Navigaasjemenu4°-14° N, 3°-15° E

NigeariaLân yn AfrikaHistoaryske Britske koloanjeBestjoerlike ienheid oprjochte yn 1960Republyk


196319601963Federaasje NigeariaAfrika1991AbujaLagos1 oktober1960Grut-Brittanje1897Flora ShawFrederick LugardmangroveboskensavannenwoastyngebietenTsjaadmarNigerAtlantyske OseaanNigerian Youth Movement1943IgboNational Council of Nigeria and the CameroonsYoruba1951Action GroupHausaFulanyNorthern People's Congress194919591960Abubakar Tafawa Balewa1964Nigerian National Alliance14 jannewaris1966Aguiyi IronsiAguiyi Ironsi29 july1966Yakubu Gowon30 maaie1967Chukwuemeka OjukwuBiafra1970OPECdollarsHaussaFulaniIgboYorubaIjawTivKanuriIbibioislamkristendomleauwensharia












Nigearia




Ut Wikipedy






Jump to navigation
Jump to search


























Federal Republic of Nigeria
Rệṗựblḭḉ ndi Naigeria (Igbo)







Flagge fan Nigearia

Wapen fan Nigearia

Flagge

Wapen

Lokaasje fan Nigearia

Offisjele taal

Ingelsk, Hausa, Igbo, Yoruba, Fula

Haadstêd

Abuja

Steatsfoarm
Republyk
Gebiet
% wetter
923.768 km²
1,4­%
Ynwenners (200)
138.283.240

Munt
Nigerian naira (NGN)

Tiidsône

UTC +1

Nasjonale feestdei

1 oktober

Lânkoade
NGA

Ynternet
.ng

Tillefoan
234

Nigearia, fan 1963 ôf offisjeel de Federale Republyk Nigearia (dêrfoar fan 1960 oant 1963 de Federaasje Nigearia), is in lân yn it westen fan Afrika en hjit offisjeel de Federale Republyk Nigearia. De haadsted is sûnt 12 desimber 1991 Abuja. Foar 1991 wie de havenstêd Lagos de haadstêd fan it lân. Nigearia waard op 1 oktober 1960 ûnôfhinklik fan Grut-Brittanje.


De namme fan it lân kaam yn 1897 op it aljemint yn The Times as útstel fan de koloniale redakteur Flora Shaw, dy't letter mei de gûverneur fan Nigearia (Frederick Lugard) trouwe soe. De namme komt fan de wurden "Niger" (dat wie de langste rivier fan it lân) en "Area" (Ingelsk foar gebiet).




Ynhâld





  • 1 Geografy

    • 1.1 Lizzing


    • 1.2 Lânskip



  • 2 Skiednis


  • 3 Demografy

    • 3.1 Befolking


    • 3.2 Godstsjinst





Geografy |



Lizzing |


It lân wurdt begrinzge troch:



  • Niger en Tsjaad yn it noarden,


  • Benyn yn it westen,


  • Atlantyske Oseaan (Golf fan Guinee) yn it suden,


  • Kameroen yn it easten.


Lânskip |




Kwa falls yn Cross River.


Nigearia beskikt oer in fochtich-hjit klimaat. Oan de kust leit in 15-90 km brede stripe mei mangrovebosken dat fierder lân ynwaarts oergiet yn in gurdle mei oerwâlden. It binnenlân leit foar in grut part op in plato dat út savannen, steppen en woastyngebieten bestiet. Yn it noardeasten leit it grutte Tsjaadmar. It lân wurdt troch de rivier de Niger trochsnien oer in lingte fan 1168 km en mûnet út yn in 24.000 km grutte delta by de Atlantyske Oseaan.



Skiednis |


It noarden en it suden fan Nigearia waarden troch it Britske kolonia bestjoer, nettsjinsteande de grutte ferskillen mei leauwen en kultuer, gearfoege ta ien lân. Ien de earste bewegingen foar mear foech wie de Nigerian Youth Movement. De lieder fan dizze beweging, publisearde yn 1943 in plan fan ûnôfhinklikens fan Nigearia. Winliken wie der net genôch omtinken foar de demografyske ferskillen: Oare folken binnen Nigearia rekken yn konflikt mei Nnamdi Azikiwe, dy't sels fan it Igbo-folk kaam.


Dêrnei kamen der bewegingen om de folken fan Nigearia tichter byinoar te bringen, mar se dienen neat foar it ferienigjen fan it lân. Dêrom stifte Nnamdi Azikiwe de National Council of Nigeria and the Cameroons (NCNC), de Yoruba dienen dat ek yn 1951 mei de Action Group (AG). Yn it noarden stiften de Hausa-Fulany it Northern People's Congress (NPC) yn 1949.


Njonkelytsen wienen de Britten fan miening dat de ûnôfhinklikens fan Nigearia net op te kearen wie, der kaam in útstel fan de Britten om in federaasje te stiften mei trije dielsteaten. Alle dielsteaten soenen in soart fan autonomy krije. Om bar soene de dielsteaten fjouwer ministers oan it sintrale bestjoer leverjen moatte.


Yn 1959 wiene de earste ferkiezings foar it federale parlemint. It NPC wûn (yn it noarden wennen likefolle minsken as yn 'e oare dielen) en foarmde in koalysje mei de NCNC. Nigearia waard offisjeel yn 1960 ûnôfhinklik. Abubakar Tafawa Balewa, út it noarden wei, waard premier en Nnamdi Azikiwe presidint, dy funksje wie lykwols mar sermonieel. Nei dy ferkiezings en de ûnôfhinklikens kamen der korrupte oerheidsmeiwurkers, hoewol't in grut part fan de befolking yn Nigearia earm wie.


Yn 1964 waard der parlemintêre ferkiezings holden, dy't de Nigerian National Alliance (NNA), in gearfoeging fan de NPC en in part fan de AG, wûn hie. Der wie om dizze ferkiezings hinne in soad yntimidaasje en omkeaping. De dielsteatferkiezings yn 1965 rûn ta in bloedbad út: De Igbo's wienen bûten it spul set en der stoaren tûzenen minsken. Op 14 jannewaris 1966 besochten de militêren de macht oer te nimmen, benammen offisieren fan it Igbo folk. De lieder fan dy aksje wie in Igbo-generaal: Aguiyi Ironsi. De premier fan doe Aguiyi Ironsi waard fermoarde. Dat wie de ein fan de federaasje en der kaam in anty-korrupsjekampanje fan de Inronsy. Mar ek dat regear wie net populêr, omdat it grutste part fan it Igbo folk kaam. Dêrfoaroer besochten de Hausa stammen op 29 july 1966 de macht oer te nimmen. De lieder fan dy aksje wie de lutenant-kolonel Yakubu Gowon. Ironsi waard fermoarde en de Igbo's flechten út hiel Nigearia wei nei it súdeasten fan Nigearia. Op 30 maaie 1967 rop de rebellenlieder Chukwuemeka Ojukwu East-Nigearia as de republyk Biafra út. Dêrnei wie der in kriich oant jannewaris 1970. Ien fan de wichtichste oarsaken fan dy kriich wie de fynst fan oalje yn Biafra. By de roes stoaren der in heal miljoen minsken, mar dat nûmer is ûnwis, guon't sizze dat der 2 miljoen stoaren.


Troch de oalje heechkonjuktuer yn de sântiger jierren fan de 20e iuw, slute Nigearia him oan by de OPEC en miljarden dollars fan de oalje produskje gie nei de Nigeariaanske skatkist. Mar troch hieltyd mear korrupsje yn it regear waard it jild wei. De opbringsten fan de oalje gie nei federale subsydzjes, en dêrtroch wie it regear it sintrum fan politike striid.



Demografy |



Befolking |


Nigearia is in tichtbefolke lân mei 138.283.240 (2008) ynwenners dy't allegearre by ien fan de mear as 250 ferskate stammen hearre, dêr't de Haussa en Fulani yn it noarden (29%), de Igbo (Ibo) yn it suden (18%), de Yoruba yn it westen (21%) en de Ijaw (10%) de wichtichste binne. Ek de Tiv (5%), de Kanuri (4%), en de Ibibio (3,5%) binne stammen aardich grut.


Yn Nigearia binne fral de wichtichste stammen hieltyd ferwiksele yn in striid om macht, dat no en dan liedt ta gewelddiedige útbarstings. Dêr komt noch by de spannings troch religieuze ferskillen: de Haussa bygelyks binne foar it meastepart, wylst de Igbo benammen kristen binne.



Godstsjinst |


De twa grutste religy's yn Nigearia binne de islam en it kristendom. Sawat 50% fan de befolking is moslim, 40% kristen en 10 10% hat in tradisjoneel ynhiemsk leauwen. Yn de benammen islamityske noardlike steaten jildt de sharia.




Internet-web-browser.svg 4°-14° N, 3°-15° E








Untfongen fan "https://fy.wikipedia.org/w/index.php?title=Nigearia&oldid=947392"










Navigaasjemenu


























(window.RLQ=window.RLQ||[]).push(function()mw.config.set("wgPageParseReport":"limitreport":"cputime":"0.052","walltime":"0.077","ppvisitednodes":"value":261,"limit":1000000,"ppgeneratednodes":"value":0,"limit":1500000,"postexpandincludesize":"value":3352,"limit":2097152,"templateargumentsize":"value":798,"limit":2097152,"expansiondepth":"value":4,"limit":40,"expensivefunctioncount":"value":0,"limit":500,"unstrip-depth":"value":0,"limit":20,"unstrip-size":"value":0,"limit":5000000,"entityaccesscount":"value":0,"limit":400,"timingprofile":["100.00% 18.749 1 -total"," 64.68% 12.127 1 Berjocht:Lântabel"," 34.62% 6.491 1 Berjocht:Koördinaten"," 30.57% 5.731 1 Berjocht:Border"," 16.77% 3.145 1 Berjocht:MapsServer"],"cachereport":"origin":"mw1269","timestamp":"20190412143256","ttl":2592000,"transientcontent":false););"@context":"https://schema.org","@type":"Article","name":"Nigearia","url":"https://fy.wikipedia.org/wiki/Nigearia","sameAs":"http://www.wikidata.org/entity/Q1033","mainEntity":"http://www.wikidata.org/entity/Q1033","author":"@type":"Organization","name":"Contributors to Wikimedia projects","publisher":"@type":"Organization","name":"Wikimedia Foundation, Inc.","logo":"@type":"ImageObject","url":"https://www.wikimedia.org/static/images/wmf-hor-googpub.png","datePublished":"2007-08-22T21:18:09Z","dateModified":"2019-02-16T17:26:02Z","image":"https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/7/79/Flag_of_Nigeria.svg"(window.RLQ=window.RLQ||[]).push(function()mw.config.set("wgBackendResponseTime":193,"wgHostname":"mw1273"););

Popular posts from this blog

Triangular numbers and gcdProving sum of a set is $0 pmod n$ if $n$ is odd, or $fracn2 pmod n$ if $n$ is even?Is greatest common divisor of two numbers really their smallest linear combination?GCD, LCM RelationshipProve a set of nonnegative integers with greatest common divisor 1 and closed under addition has all but finite many nonnegative integers.all pairs of a and b in an equation containing gcdTriangular Numbers Modulo $k$ - Hit All Values?Understanding the Existence and Uniqueness of the GCDGCD and LCM with logical symbolsThe greatest common divisor of two positive integers less than 100 is equal to 3. Their least common multiple is twelve times one of the integers.Suppose that for all integers $x$, $x|a$ and $x|b$ if and only if $x|c$. Then $c = gcd(a,b)$Which is the gcd of 2 numbers which are multiplied and the result is 600000?

Србија Садржај Етимологија Географија Историја Политички систем и уставно-правно уређење Становништво Привреда Образовање Култура Спорт Државни празници Галерија Напомене Референце Литература Спољашње везе Мени за навигацију44°48′N 20°28′E / 44.800° СГШ; 20.467° ИГД / 44.800; 20.46744°48′N 20°28′E / 44.800° СГШ; 20.467° ИГД / 44.800; 20.467ууРезултати пописа 2011. према старости и полуу„Положај, рељеф и клима”„Europe: Serbia”„Основни подаци”„Gross domestic product based on purchasing-power-parity (PPP) valuation of country GDP”„Human Development Report 2018 – "Human Development Indices and Indicators 6”„Устав Републике Србије”Правопис српскога језикаGoogle DriveComparative Hungarian Cultural StudiesCalcium and Magnesium in Groundwater: Occurrence and Significance for Human Health„UNSD — Methodology”„Процене становништва | Републички завод за статистику Србије”The Age of Nepotism: Travel Journals and Observations from the Balkans During the Depression„The Serbian Revolution and the Serbian State”„Устав Србије”„Serbia a few steps away from concluding WTO accession negotiations”„A credible enlargement perspective for and enhanced EU engagement with the Western Balkans”„Freedom in the World 2017”„Serbia: On the Way to EU Accession”„Human Development Indices and Indicators: 2018 Statistical Update”„2018 Social Progress Index”„Global Peace Index”Sabres of Two Easts: An Untold History of Muslims in Eastern Europe, Their Friends and Foes„Пројекат Растко—Лузица”„Serbia: Introduction”„Serbia”оригинала„The World Factbook: Serbia”„The World Factbook: Kosovo”„Border Police Department”„Uredba o kontroli prelaska administrativne linije prema Autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohija”оригиналаIvana Carevic, Velimir Jovanovic, STRATIGRAPHIC-STRUCTURAL CHARACTERISTICS OF MAČVA BASIN, UDC 911.2:551.7(497.11), pp. 1Archived„About the Carpathians – Carpathian Heritage Society”оригинала„O Srbiji”оригинала„Статистички годишњак Србије, 2009: Географски прегледГеографија за осми разред основне школе„Отворена, електронска база едукационих радова”„Влада Републике Србије: Положај, рељеф и клима”„Копрен (Стара планина)”„Туристичка дестинација-Србија”„Висина водопада”„РХМЗ — Републички Хидрометеоролошки завод Србије Кнеза Вишеслава 66 Београд”„Фауна Србије”„Српске шуме на издисају”„Lepih šest odsto Srbije”„Илустрована историја Срба — Увод”„Винчанска култура - Градска општина Гроцка”„''„Винча — Праисторијска метропола”''”оригиналаЈужни Словени под византијском влашћу (600—1025)Држава маћедонских Словена„Карађорђе истина и мит, Проф. др Радош Љушић, Вечерње новости, фељтон, 18 наставака, 24. август - 10. септембар 2003.”„Политика: Како је утврђена војна неутралност, 13. јануар. 2010, приступљено децембра 2012.”„Србија и РС оживеле Дејтонски споразум”„Са српским пасошем у 104 земље”Војска Србије | О Војсци | Војска Србије — Улога, намена и задациАрхивираноВојска Србије | ОрганизацијаАрхивираноОдлука о изради Стратегије просторног развоја Републике Србије до 2020. годинеЗакон о територијалној организацији Републике СрбијеЗакон о државној управиНајчешће постављана питања.„Смањење броја статистичких региона кроз измене Закона о регионалном развоју”„2011 Human development Report”„Službena upotreba jezika i pisama”„Попис становништва, домаћинстава и станова 2011. године у Републици Србији. Књига 4: Вероисповест, матерњи језик и национална припадност”„Вероисповест, матерњи језик и национална”„Специјална известитељка УН за слободу религије и вероисповести Асма Јахангир, код Заштитника грађана Саше Јанковића”„Закон о државним и другим празницима у Републици Србији”„Веронаука у српским школама”„Serbia – Ancestral Genography Atlas”Бела књига Милошевићеве владавинеоригиналаGross domestic product based on purchasing-power-parity (PPP) per capita GDP БДП 2007—2013Актуелни показатељи — Република Србија„Попис становништва, домаћинстава и станова 2011. године у Републици Србији Књига 7: Економска активност”Zemlje kandidati za članstvo u EU„Putin drops South Stream gas pipeline to EU, courts Turkey”„„Соко — историјат””оригинала„„Рембас — историјат””оригинала„„Лубница — историјат””оригинала„„Штаваљ — Историјат””оригинала„„Боговина — историјат””оригинала„„Јасеновац — историјат””оригинала„„Вршка чука — историјат””оригинала„„Ибарски рудници — историјат””оригинала„Закон о просторном плану Републике Србије од 2010 до 2020”„Кривични законик — Недозвољена изградња нуклеарних постројења, члан 267”„Б92: Srbija uklonila obogaćeni uranijum, 25. октобар 2011”„Коришћење енергије ветра у Србији — природни услови и практична примена”„Енергија ветра”„Србија може да прави струју од сунца, биомасе, воде и ветра”„Моја електрана и друге ветрењаче”„Биомаса, струја без инвестиција”„Auto-karte Srbije”„www.srbija.gov.rs Статистике о Србији”оригинала„Статистика зе месец децембар и 2016. годину”„Turizam u Srbiji”„Univerzitet u Beogradu: Vek i po akademskog znanja”„Vojnomedicinska akademija: 165 godina tradicije i napretka”Никола Гиљен, Соња Јовићевић Јов и Јелена Мандић: Мирослављево јеванђеље; Текст је публикован у ревији „Историја” и настао је као део научно-истраживачког рада Фонда „Принцеза Оливера”„World music асоцијација Србије”оригинала„World music у Србији”оригинала„Pogledajte: Boban Marković svira u redakciji „Blica”!”„Eurovision Song Contest 2007 Final”„Projekat Rastko, Alojz Ujes: Joakim Vujic”„Унеско”„Списак локалитета Светске баштине”„Guča i Egzit zaludeli svet”оригинала„Sabor trubača GUČA”„Interesting facts about Exit”оригинала„FIFA Association Information”„Serbia women win EuroBasket title, gain first Olympics berth”„Odbojkašice ispisale istoriju – Srbija je svetski prvak!”„Сајт Ватерполо савеза Србије, Освојене медаље”„Сајт ФК Црвена звезда, Бари”„Сајт ФК Црвена звезда, Токио”„Blic:Zlatna Milica! Mandićeva donela Srbiji najsjajnije odličje u Londonu!”„Милица Мандић освојила златну медаљу („Политика”, 12. август 2012)”„Златни Давор Штефанек”„DŽUDO ŠAMPIONAT Majdov osvojio svetsko zlato”„Španovićeva trećim skokom svih vremena do zlata!”„Чудо Иване Шпановић — 7,24 м („Политика”, 5. март 2017)”The Age of Nepotism: Travel Journals and Observations from the Balkans During the DepressionCalcium and Magnesium in Groundwater: Occurrence and Significance for Human HealthComparative Hungarian Cultural StudiesБела књига Милошевићеве владавинеоригиналаComparative Hungarian Cultural StudiesSabres of Two Easts: An Untold History of Muslims in Eastern Europe, Their Friends and FoesГеографија за осми разред основне школеSerbia: the country, people, life, customsМедијиВодичПодациВлада Републике СрбијеНародна скупштина Републике СрбијеНародна канцеларија председника Републике СрбијеНародна банка СрбијеТуристичка организација СрбијеПортал еУправе Републике СрбијеРепубличко јавно правобранилаштвоууууууWorldCat151202876n851959190000 0000 9526 67094054598-24101000570825ge130919

Barbados Ynhâld Skiednis | Geografy | Demografy | Navigaasjemenu