Skip to main content

Kairo Ynhâld Lizzing | Skiednis | Nijsgjirrichheden | ferkear en ferfier | Berne yn Kairo | Keppeling om utens | NavigaasjemenuCommons: KairoKairoKairo op Wikivoyage30° 3' NB, 31° 14' OL

Haadstêd yn AfrikaPlak yn EgyptePlak stifte yn 969


ArabyskhaadstêdEgypteAfrikaMidden-EastenNylRosettaDamiettaGizehPiramiden fan GizehMemfisRomeinske tiid969FatimidenFustatBagdad1258MongoalenMohammed AlyNylSuezkanaal18821952sloppenwikenHosni MubarakUNESCOwrâlderfgoed2004Cairo International AirportKairo-Kaapstêd SnelweiKaapstêd












Kairo




Ut Wikipedy






Jump to navigation
Jump to search



















Kairo

Cairo by night.jpg

Lân

Egypte

Gûvernemint:		al-Qahira

Ynwennertal
7.947.121 (2008)

Ynwennertal stêdekloft:		16.078.877 (2008)

Oerflak:		214 km²

Oerflak stêdekloft:		5.360 km²

Tiidsône:
UTC +2

Kairo (Arabysk: Al-Qāhira) is de haadstêd fan Egypte. Yn de stêd wenje offisjeel sa'n 8 miljoen minsken, mar troch it grutte tal yllegale ymmigranten yn de stêd moat dit oantal noch heger lizze. Mei de stêdekloft om Kairo hinne beskikt leit it oantal nei skatting op sa'n 16 miljoen ynwenners dêr't Kairo de grutste stêd fan Afrika mei is en fan it Midden-Easten en ien fan de grutste fan de wrâld. De stêd is ek ien fan de meast fersmoarge stêden fan de wrâld en it ferkear is ien grutte gaos.




Ynhâld





  • 1 Lizzing


  • 2 Skiednis


  • 3 Nijsgjirrichheden

    • 3.1 Bouwurken


    • 3.2 Musea


    • 3.3 New Cairo



  • 4 ferkear en ferfier


  • 5 Berne yn Kairo


  • 6 Keppeling om utens




Lizzing |


De stêd leit oan de eastigge fan de Nyl yn it noarden fan Egypte, súdlik fan it plak dêr't dizze rivier har yn de delta fertakket yn de Rosetta en deDamietta. Westlik fan Kairo lizze Gizeh en de Piramiden fan Gizeh. Yn it suden is ek de lokaasje fan de klassike Egyptyske stêd Memfis.



Skiednis |


De skiednis fan Kairo giet werom oant de Romeinske tiid, doe't op it plak fan de tsjintwurdige stêd in fort stie as symboal fan de Romeinske macht. Offisjeel waard de stêd yn 969 stiften troch de Fatimiden, een Noard-Afrikaanske dynasty. Sy bouden tichtby de garnizoenstêd Fustat in nije haadstêd en neamden de stêd Al-Medina Al-Qahirah, de Oerwinnende Stêd.


Nei de ferwoasting fan Bagdad yn 1258 troch de Mongoalen, waard Kairo de wichtichste kulturele en yntellektuele stêd fan it Midden-Easten.




Kairo, Hartmann Schedel , 1492


Mei de komst fan Ismael, pakesizzer fan Mohammed Aly, healwei de 19e iuw soe de ûntjouwing fan de stêd yn in streamfersnelling telâne komme. Dêr't hjoed-de-dei it stêdsdiel fan Kairo leit, wie eartiids inkel in sompich gebiet dat alle jierren troch de Nyl oerstreamd waard. Troch Ismael waard de sompe drûch makke. Fierders nûge hy út Jeropa boumasters om njonken de âlde Islamityske stêd in modern Kairo yn nij-Jeropeeske styl te ûntwerpen. Yn dyselde tiid waard ek it Suezkanaal groeven en foar skipfeart iepensteld dêr't hy de stêd op de ynternasjonale kaart mei sette. Sûnt dan makket it Egyptyske sakenlibben in wichtige groei- en bloeiperioade troch, mar waard ek in protte skulden makke troch de stêd.


Yn 1882 kaam de stêd ûnder kontrôle fan de Britten oant alle skulden werom betelle wienen. Dizze besetting soe lang om let oant yn 1952 yn stân bliuwe, doe't in grutte revolúsje dêr ynienen in ein oan makke. Sûnt dy tiid hat de stêd in ûnbidige befolkingsgroei trochmakke, dy't late ta in gebrek oan húsfesting. Dêrom waard yn de jierren ’60 en ’70 de westlike ouwer fan de Nyl ynliifd by de stêd en waarden hiel wat nije wiken út de grûn stampe. Dizze útwreidingen wienen lykwols net genôch om de wenningneed temjitte te kommen en der ûntstienen yn de woastyn eastlik fan de stêd sloppenwiken. Under it bewâld fan Hosni Mubarak binne stadichoan ferbetteringen kaam, mar dochs bleau de oerbefolking, earmoede en fersmoarging de stêd parten spyljen.



Nijsgjirrichheden |




De hege skyline fan Kairo op de eastigge fan de Nyl



Bouwurken |


De âlde binnenstêd fan Kairo is troch de UNESCO ta wrâlderfgoed ferkleare.


  • Piramiden fan Gizeh: Piramide fan Geops, Piramide fan Chefren, Piramide fan Mycerinus


  • Khan El-Khalili bazaar

  • Kairo Tower

  • Sitadel (Kairo)

  • Nilometer

  • Gezira (Kairo)


Musea |


  • Egyptysk Museum

  • Koptysk Museum

  • Mahmoud Khalil-museum

  • Museum fan it Abdeen-paleis

  • Museum foar Islamityske Keunst

  • Nasjonaal Museum fan Egyptyske Moderne Keunst


New Cairo |


New Cairo (Nij Kairo) is in nij stêdsdiel fan Kairo. De bou fan it megaprojekt begûn yn 2004. New Cairo is rommer fan opset as it âlde Kairo, dêrtroch is it ek skjinner en der is minder lûdsoerlêst.


Tusken de 17 en 28 kilometer eastlik fan de binnenstêd leit in heuveleftige woastyn, dêr't ynvestearders op in oerflak fan 120 km² bouwe meie. New Cairo en Kairo binne mei sneldiken ferbûn. Yn it nije Kairo is plak foar likernôch 2,2 miljoen minsken. Der binne winkelsintra, parken, ynternasjonale skoallen en universiteiten.




Panorama fan in strjitte mei terassen yn Rehab City, in part fan New Cairo.



ferkear en ferfier |


Yn Kairo leit de ynternasjonale luchthaven Kairo Cairo International Airport (koade: CAI).


Fan Kairo set de Trans-Afrikaanske Kairo-Kaapstêd Snelwei útein. Dizze wei, dy't goed 10.000 kilometer lang is, folget in rûte troch it easten fan Afrika nei it suden en einigt yn Kaapstêd.



Berne yn Kairo |



  • Fuad I fan Egypte (26 maart 1868), kening fan Egypte


  • Naguib Mahfouz (11 desimber 1911 - 30 augustus 2006), skriuwer en Nobelpriiswinner


  • Faroek I (11 febrewaris 1920), kening fan Egypte


  • Boutros Boutros-Ghali (14 desimber 1922), sekretaris-generaal fan de Feriene Naasjes


  • Bob Azzam (24 oktober 1925), sjonger en orkestlieder


  • Yasser Arafat (24 augustus 1929), Palestijnsk militêr en politikus


  • Dalida (17 jannewaris 1933), sjongster en aktrise


  • Ibrahim Karim (1 febrewaris 1942), architekt


  • Mohammed el-Baradei (17 juny 1942), haad Ynternasjonaal Atoamenerzjy Agintskip


  • Fuad II van Egypte (16 jannewaris 1952), kening fan Egypte


  • Magdi Allam (22 april 1952), Italjaansk sjoernalist


  • Hossam Hassan (10 augustus 1966), fuotballer


  • Hany Ramzy (10 maart 1969), fuotballer


  • Ahmed Hossam (Mido) (23 febrewaris 1983), fuotballer


  • Sherif Ekramy (1 july 1983), fuotballer


Keppeling om utens |



Commons Commons: Kairo – foto, fideo en harktriemmen


  • (ned) Kairo


  • (in) Kairo op Wikivoyage

Internet-web-browser.svg 30° 3' NB, 31° 14' OL









Untfongen fan "https://fy.wikipedia.org/w/index.php?title=Kairo&oldid=951693"










Navigaasjemenu


























(window.RLQ=window.RLQ||[]).push(function()mw.config.set("wgPageParseReport":"limitreport":"cputime":"0.052","walltime":"0.077","ppvisitednodes":"value":270,"limit":1000000,"ppgeneratednodes":"value":0,"limit":1500000,"postexpandincludesize":"value":2513,"limit":2097152,"templateargumentsize":"value":292,"limit":2097152,"expansiondepth":"value":3,"limit":40,"expensivefunctioncount":"value":0,"limit":500,"unstrip-depth":"value":0,"limit":20,"unstrip-size":"value":0,"limit":5000000,"entityaccesscount":"value":0,"limit":400,"timingprofile":["100.00% 25.389 1 -total"," 34.59% 8.781 1 Berjocht:Ynfoboks_stêd"," 21.14% 5.367 1 Berjocht:Koördinaten"," 18.77% 4.766 1 Berjocht:Nl"," 14.31% 3.632 1 Berjocht:En"," 10.44% 2.650 1 Berjocht:MapsServer"," 9.99% 2.536 5 Berjocht:!!"," 9.66% 2.452 1 Berjocht:CommonsLyts"," 9.65% 2.449 2 Berjocht:Taalwerjefte"],"cachereport":"origin":"mw1257","timestamp":"20190318080938","ttl":2592000,"transientcontent":false);mw.config.set("wgBackendResponseTime":153,"wgHostname":"mw1264"););
-

Popular posts from this blog

Triangular numbers and gcdProving sum of a set is $0 pmod n$ if $n$ is odd, or $fracn2 pmod n$ if $n$ is even?Is greatest common divisor of two numbers really their smallest linear combination?GCD, LCM RelationshipProve a set of nonnegative integers with greatest common divisor 1 and closed under addition has all but finite many nonnegative integers.all pairs of a and b in an equation containing gcdTriangular Numbers Modulo $k$ - Hit All Values?Understanding the Existence and Uniqueness of the GCDGCD and LCM with logical symbolsThe greatest common divisor of two positive integers less than 100 is equal to 3. Their least common multiple is twelve times one of the integers.Suppose that for all integers $x$, $x|a$ and $x|b$ if and only if $x|c$. Then $c = gcd(a,b)$Which is the gcd of 2 numbers which are multiplied and the result is 600000?

Image
Can compressed videos be decoded back to their uncompresed original format? Simple macro for new # symbol Processor speed limited at 0.4 Ghz How to travel to Japan while expressing milk? ssTTsSTtRrriinInnnnNNNIiinngg Do Iron Man suits sport waste management systems? How does having to sign to support someone for elections fit with having a secret ballot? Why would the Red Woman birth a shadow if she worshipped the Lord of the Light? How do I gain back my faith in my PhD degree? Migrate from Force.com IDE to VScode Explaination of a justification: additive functors preserve limits Is there an online compendium of Rav Moshe teshuvos in English that exists? How could indestructible materials be used in power generation? Why is the sentence "Das ist eine Nase" correct? What is the opposite of "eschatology"? Am I breaking OOP practice with this architecture? Detention in 1997 Should I tell management that I intend to leave due to bad sof
Read more

Србија Садржај Етимологија Географија Историја Политички систем и уставно-правно уређење Становништво Привреда Образовање Култура Спорт Државни празници Галерија Напомене Референце Литература Спољашње везе Мени за навигацију44°48′N 20°28′E / 44.800° СГШ; 20.467° ИГД / 44.800; 20.46744°48′N 20°28′E / 44.800° СГШ; 20.467° ИГД / 44.800; 20.467ууРезултати пописа 2011. према старости и полуу„Положај, рељеф и клима”„Europe: Serbia”„Основни подаци”„Gross domestic product based on purchasing-power-parity (PPP) valuation of country GDP”„Human Development Report 2018 – "Human Development Indices and Indicators 6”„Устав Републике Србије”Правопис српскога језикаGoogle DriveComparative Hungarian Cultural StudiesCalcium and Magnesium in Groundwater: Occurrence and Significance for Human Health„UNSD — Methodology”„Процене становништва | Републички завод за статистику Србије”The Age of Nepotism: Travel Journals and Observations from the Balkans During the Depression„The Serbian Revolution and the Serbian State”„Устав Србије”„Serbia a few steps away from concluding WTO accession negotiations”„A credible enlargement perspective for and enhanced EU engagement with the Western Balkans”„Freedom in the World 2017”„Serbia: On the Way to EU Accession”„Human Development Indices and Indicators: 2018 Statistical Update”„2018 Social Progress Index”„Global Peace Index”Sabres of Two Easts: An Untold History of Muslims in Eastern Europe, Their Friends and Foes„Пројекат Растко—Лузица”„Serbia: Introduction”„Serbia”оригинала„The World Factbook: Serbia”„The World Factbook: Kosovo”„Border Police Department”„Uredba o kontroli prelaska administrativne linije prema Autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohija”оригиналаIvana Carevic, Velimir Jovanovic, STRATIGRAPHIC-STRUCTURAL CHARACTERISTICS OF MAČVA BASIN, UDC 911.2:551.7(497.11), pp. 1Archived„About the Carpathians – Carpathian Heritage Society”оригинала„O Srbiji”оригинала„Статистички годишњак Србије, 2009: Географски преглед”Географија за осми разред основне школе„Отворена, електронска база едукационих радова”„Влада Републике Србије: Положај, рељеф и клима”„Копрен (Стара планина)”„Туристичка дестинација-Србија”„Висина водопада”„РХМЗ — Републички Хидрометеоролошки завод Србије Кнеза Вишеслава 66 Београд”„Фауна Србије”„Српске шуме на издисају”„Lepih šest odsto Srbije”„Илустрована историја Срба — Увод”„Винчанска култура - Градска општина Гроцка”„''„Винча — Праисторијска метропола”''”оригиналаЈужни Словени под византијском влашћу (600—1025)Држава маћедонских Словена„Карађорђе истина и мит, Проф. др Радош Љушић, Вечерње новости, фељтон, 18 наставака, 24. август - 10. септембар 2003.”„Политика: Како је утврђена војна неутралност, 13. јануар. 2010, приступљено децембра 2012.”„Србија и РС оживеле Дејтонски споразум”„Са српским пасошем у 104 земље”Војска Србије | О Војсци | Војска Србије — Улога, намена и задациАрхивираноВојска Србије | ОрганизацијаАрхивираноОдлука о изради Стратегије просторног развоја Републике Србије до 2020. годинеЗакон о територијалној организацији Републике СрбијеЗакон о државној управиНајчешће постављана питања.„Смањење броја статистичких региона кроз измене Закона о регионалном развоју”„2011 Human development Report”„Službena upotreba jezika i pisama”„Попис становништва, домаћинстава и станова 2011. године у Републици Србији. Књига 4: Вероисповест, матерњи језик и национална припадност”„Вероисповест, матерњи језик и национална”„Специјална известитељка УН за слободу религије и вероисповести Асма Јахангир, код Заштитника грађана Саше Јанковића”„Закон о државним и другим празницима у Републици Србији”„Веронаука у српским школама”„Serbia – Ancestral Genography Atlas”Бела књига Милошевићеве владавинеоригиналаGross domestic product based on purchasing-power-parity (PPP) per capita GDP БДП 2007—2013Актуелни показатељи — Република Србија„Попис становништва, домаћинстава и станова 2011. године у Републици Србији Књига 7: Економска активност”Zemlje kandidati za članstvo u EU„Putin drops South Stream gas pipeline to EU, courts Turkey”„„Соко — историјат””оригинала„„Рембас — историјат””оригинала„„Лубница — историјат””оригинала„„Штаваљ — Историјат””оригинала„„Боговина — историјат””оригинала„„Јасеновац — историјат””оригинала„„Вршка чука — историјат””оригинала„„Ибарски рудници — историјат””оригинала„Закон о просторном плану Републике Србије од 2010 до 2020”„Кривични законик — Недозвољена изградња нуклеарних постројења, члан 267”„Б92: Srbija uklonila obogaćeni uranijum, 25. октобар 2011”„Коришћење енергије ветра у Србији — природни услови и практична примена”„Енергија ветра”„Србија може да прави струју од сунца, биомасе, воде и ветра”„Моја електрана и друге ветрењаче”„Биомаса, струја без инвестиција”„Auto-karte Srbije”„www.srbija.gov.rs Статистике о Србији”оригинала„Статистика зе месец децембар и 2016. годину”„Turizam u Srbiji”„Univerzitet u Beogradu: Vek i po akademskog znanja”„Vojnomedicinska akademija: 165 godina tradicije i napretka”Никола Гиљен, Соња Јовићевић Јов и Јелена Мандић: Мирослављево јеванђеље; Текст је публикован у ревији „Историја” и настао је као део научно-истраживачког рада Фонда „Принцеза Оливера”„World music асоцијација Србије”оригинала„World music у Србији”оригинала„Pogledajte: Boban Marković svira u redakciji „Blica”!”„Eurovision Song Contest 2007 Final”„Projekat Rastko, Alojz Ujes: Joakim Vujic”„Унеско”„Списак локалитета Светске баштине”„Guča i Egzit zaludeli svet”оригинала„Sabor trubača GUČA”„Interesting facts about Exit”оригинала„FIFA Association Information”„Serbia women win EuroBasket title, gain first Olympics berth”„Odbojkašice ispisale istoriju – Srbija je svetski prvak!”„Сајт Ватерполо савеза Србије, Освојене медаље”„Сајт ФК Црвена звезда, Бари”„Сајт ФК Црвена звезда, Токио”„Blic:Zlatna Milica! Mandićeva donela Srbiji najsjajnije odličje u Londonu!”„Милица Мандић освојила златну медаљу („Политика”, 12. август 2012)”„Златни Давор Штефанек”„DŽUDO ŠAMPIONAT Majdov osvojio svetsko zlato”„Španovićeva trećim skokom svih vremena do zlata!”„Чудо Иване Шпановић — 7,24 м („Политика”, 5. март 2017)”The Age of Nepotism: Travel Journals and Observations from the Balkans During the DepressionCalcium and Magnesium in Groundwater: Occurrence and Significance for Human HealthComparative Hungarian Cultural StudiesБела књига Милошевићеве владавинеоригиналаComparative Hungarian Cultural StudiesSabres of Two Easts: An Untold History of Muslims in Eastern Europe, Their Friends and FoesГеографија за осми разред основне школеSerbia: the country, people, life, customsМедијиВодичПодациВлада Републике СрбијеНародна скупштина Републике СрбијеНародна канцеларија председника Републике СрбијеНародна банка СрбијеТуристичка организација СрбијеПортал еУправе Републике СрбијеРепубличко јавно правобранилаштвоууууууWorldCat151202876n851959190000 0000 9526 67094054598-24101000570825ge130919

Image
Генерални секретарКомитет министараПарламентарна скупштинаКонгресСуд за људска праваКомесар за људска праваКомисија за ефикасност правосуђаКомисија против расизма и нетолеранцијеИзраелЈапанКанадаМалтешки витешки редМексикоСвета столицаСједињене Америчке ДржавеАзербејџанАлбанијаБугарскаГрузијаГрчкаЈерменијаМолдавијаРумунијаРусијаСрбијаТурскаУкрајинаАустријаБелорусијаЕгипатИзраелИталијаНемачкаПољскаСједињене Америчке ДржавеСловачкаТунисФранцускаХрватскаЧешкаАлбанијаБосна и ХерцеговинаСеверна МакедонијаМолдавијаСрбијаУНМИККосово и МетохијаЦрна Гора СрбијаДржаве у Европи суверенадржавасредњејугоисточне ЕвропеПанонске низијеБалканског полуострваБалканско полуострвоПанонску низијуМађарскомРумунијомБугарскомСеверном МакедонијомАлбанијомЦрном ГоромХрватскомБосном и ХерцеговиномРепублика СрпскастановникаБеоградјугоисточној Европипопису из 2011. годинесрпскисрпски динарсловенских миграција6. векСрбираном средњем векудржаваСрпско краљевствоРимаВизантијског царстваСрпско царство16. векаОсманског ц
Read more

Barbados Ynhâld Skiednis | Geografy | Demografy | Navigaasjemenu

Image
BarbadosLân yn it Karibysk GebietLân yn Noard-AmearikaEilân yn it Karibysk GebietHistoaryske Britske koloanjeBestjoerlike ienheid oprjochte yn 1966Keninkryk Karibysk gebieteilânBoppewynske EilannenLytse AntillenYndiaanskeArowakkenAmearikaKolumbusPortegezen16e iuwslavenAfrika1627Ingelsken16 april1816Bussa1838West-Yndyske Federaasje1958196219611966koraalriffenbefolkingstichtensKristenAnglikanengodstsjinstenhindoeïsmeislam Barbados Ut Wikipedy Jump to navigation Jump to search Barbados Flagge Wapen Offisjele taal Ingelsk Haadstêd Bridgetown Steatsfoarm Parlemintêre monargy Gebiet % wetter 431 km² -­% Ynwenners (2008) 281.968 Munt Babardiaanske dollar (BBD) Tiidsône UTC -4 Nasjonale feestdei 30 novimber Lânkoade BRB Ynternet .bb Tillefoan 1-246 It parlemintsgebou yn Bridgetown Barbados is in lân yn it Karibysk gebiet. It bestiet út ien inkeld eilân dat by de Boppewynske Eilannen heart fan de Lytse Antillen. Ynhâld 1 Skiednis 2 Geografy 2.1 Klimaa
Read more