Skip to main content

Jordaanje Ynhâld Geografy | Skiednis | Demografy | Fuotnoaten | NavigaasjemenuWESP: historical demographical dataCIA World Factbook (skatting 2001)

JordaanjeLân yn it Midden-EastenLân yn AazjeHistoaryske Britske koloanjeHistoaryske Osmaanske koloanjeKeninkrykBestjoerlike ienheid oprjochte yn 1946


Súdwest-AazjeAmmankening1999Abdullah IIAmmanAkabaAl-KarakAz-ZarqaIrbidMa'anJerashJordaanIsraëlWestlike JordaanoereDeade SeeGolf fan AkabaReade SeewoastynPerzenGrikenRomeinenByzantinen1516Ottomanen1917Ottomaanske RykEarste WrâldkriichPalestina19461948JoadskeArabyskeJeruzalem3 aprilFeriene KeninkrykPakistan1967












Jordaanje




Ut Wikipedy






Jump to navigation
Jump to search


























المملكة الأردنّيّة الهاشميّة
Al Mamlakah al Urdunnīyah al Hāshimīyah






Flagge fan Jordaanje

Wapen fan Jordaanje

Flagge

Wapen

Lokaasje fan Jordaanje

Offisjele taal

Arabysk

Haadstêd
Amman

Steatsfoarm
Monargy
Gebiet
% wetter
92.300 km²
0,1­%
Ynwenners (2010)
6.407.085

Munt
Jordaanske dinar (JOD)

Tiidsône

UTC +2

Nasjonale feestdei

25 maaie

Lânkoade
JOR

Ynternet
.jo

Tillefoan
962

Jordaanje, offisjeel it Hasjemityske Keninkryk Jordaanje, is in lan yn Súdwest-Aazje. De haadstêd is Amman en de kening fan de monargy is sûnt 1999 Abdullah II.




Ynhâld





  • 1 Geografy

    • 1.1 Lizzing


    • 1.2 Lânskip



  • 2 Skiednis


  • 3 Demografy


  • 4 Fuotnoaten




Geografy |



Lizzing |


Jordaanje wurdt begrinzge troch:



  • Syrje yn it noarden;


  • Irak yn it easten;


  • Saûdy-Araabje yn it suden;


  • Egypte en de Golf fan Akaba yn it súdwesten;


  • Israel en de Deade See yn it westen.


Lânskip |




De Jordaan


De haadstêd fan Jordaanje is Amman dat mei 1.430.000 ynwenners ek de grutste stêd fan it lân is. Oare wichtige stêden binne Akaba, Al-Karak, Az-Zarqa, Irbid, Ma'an en Jerash.


It lân is opdield yn tolve gûverneminten.


De wichtichste rivier is de Jordaan, dy't lâns de grins mei Israël en de Westlike Jordaanoere rint en yn de Deade See útmûnet, wat yn feite in mar is. Jordaanje hat fia de Golf fan Akaba in iepen ferbining nei de Reade See en dêrtroch mei de rest fan de wrâld.


Jordaanje beskikt oer in skrok woastyneftich klimaat. Yn it easten wurdt it lân befloeid mei wetter út oases en lytse wetterstreamkes. Yn it westlik heechlân falt mear rein en lizze altyd griene Mediteraanske bosken dêr't oan boskbou dien wurdt.


De fallei fan de rivier de Jordaan skiedt Jordaanje fan de West Bank en Israël. De heechste pyk fan it lân is Jabal Ram dy't op 1,734 meter hichte leit. It leechste part is de Deade See mei -420 meter djipte.


Fierders bestean grutte parten fan it lân út woastyn.



Skiednis |


It gebiet dêr't tsjintwurdich de steat Jordaanje festige is hat in lange en romrofte skiednis. It gebiet makke eartiids diel út fan ferskate wichtige beskavings, û.o. fan de Perzen, Griken, Romeinen, Byzantinen en sûnt 1516 de Ottomanen.


Oant 1917 makke Jordaanje ûnderdiel út fan it Ottomaanske Ryk dat yn de Earste Wrâldkriich troch de alliearde striidkrêften oerwûn waard. It gebiet waard doe diel fan it Britske mandaatgebiet Palestina. Op 1 maart 1946 waard it lân formeel ûnôfhinklik en hiet doe Transjordanië ('oer de Jordaan'). Abdullah bin Hoessein waard kening.


Daliks nei it beëinigjen fan it Britske mandaat oer Palestina yn 1948 en de opdieling yn in Joadske en Arabyske steat, oermasteren Transjordaanske troepen Judea en Samaria dy't neffens de plannen ornearre wienen foar de Arabysk-Palestynske steat. Tsjin de Joaden kaam it ta in wapene treffen om de stêd Jeruzalem.


Op 3 april 1949 tekenen Israël en Transjordaanje in bestân en op 24 april 1950 anneksearre it iensidich it besette gebiet en feroare har namme yn Jordaanje. Allinnich it Feriene Keninkryk en Pakistan erkenden dizze anneksaasje, wylst it meastepart fan de Arabyske lannen dat sterk ôfkarden.


Yn 1967 waard de Westouwer troch Israël op Jordaanje ferovere en ta beset gebiet ferklearre (allinnich East-Jeruzalem waard ynlive). In grut part fan de befolking siket in goed hinnekommen yn Jordaanje. Palestynske striders en Jordaanske regeringstroepen falle sûnt dy tiid allegeduerigen de Westlike Jordaanouwer yn. Lykwols ûndermine de Israelyske ferjildingsaksjes en oanfallen op Jordaanje de stabiliteit fan it lân.


As yn de santiger jierren de stabiliteit fan it lân yn gefaar komt, rjochtet kening Hussein bloedbaden oan ûnder de Palestynske befolking fan Jordaanje.



Demografy |




Befolkingstaname fan Jordaanje


  • Befolkingsgroepen: Arabieren (wêrûnder in grut diel Palestinen) 98%, Tsjerkessen 1%, Armeenjers 1%, Turken, Koerden

  • Befolkingsgroei: 2,49% (2006); yn de 20e iuw is de befolking mear as fertsienfâldige; yn 1900 wiene der 450.000 Jordaanjers [1].

  • Talen: Arabysk (offisjele taal), Ingelsk

  • Religy[2]: Soennityske islam 92%, kristendom 6%, oer (wêrûnder Sjiïtyske islam en Druzen) 2%


Fuotnoaten |



  1. ↑ WESP: historical demographical data


  2. ↑ CIA World Factbook (skatting 2001)




Untfongen fan "https://fy.wikipedia.org/w/index.php?title=Jordaanje&oldid=874897"










Navigaasjemenu


























(window.RLQ=window.RLQ||[]).push(function()mw.config.set("wgPageParseReport":"limitreport":"cputime":"0.084","walltime":"0.098","ppvisitednodes":"value":262,"limit":1000000,"ppgeneratednodes":"value":0,"limit":1500000,"postexpandincludesize":"value":2628,"limit":2097152,"templateargumentsize":"value":521,"limit":2097152,"expansiondepth":"value":4,"limit":40,"expensivefunctioncount":"value":0,"limit":500,"unstrip-depth":"value":0,"limit":20,"unstrip-size":"value":767,"limit":5000000,"entityaccesscount":"value":0,"limit":400,"timingprofile":["100.00% 14.835 1 Berjocht:Lântabel","100.00% 14.835 1 -total"," 48.51% 7.196 1 Berjocht:Border"],"cachereport":"origin":"mw1296","timestamp":"20190305084049","ttl":2592000,"transientcontent":false););"@context":"https://schema.org","@type":"Article","name":"Jordaanje","url":"https://fy.wikipedia.org/wiki/Jordaanje","sameAs":"http://www.wikidata.org/entity/Q810","mainEntity":"http://www.wikidata.org/entity/Q810","author":"@type":"Organization","name":"Contributors to Wikimedia projects","publisher":"@type":"Organization","name":"Wikimedia Foundation, Inc.","logo":"@type":"ImageObject","url":"https://www.wikimedia.org/static/images/wmf-hor-googpub.png","datePublished":"2005-11-25T19:33:11Z","dateModified":"2017-07-15T17:20:55Z","image":"https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/c/c0/Flag_of_Jordan.svg"(window.RLQ=window.RLQ||[]).push(function()mw.config.set("wgBackendResponseTime":177,"wgHostname":"mw1320"););
-

Popular posts from this blog

Triangular numbers and gcdProving sum of a set is $0 pmod n$ if $n$ is odd, or $fracn2 pmod n$ if $n$ is even?Is greatest common divisor of two numbers really their smallest linear combination?GCD, LCM RelationshipProve a set of nonnegative integers with greatest common divisor 1 and closed under addition has all but finite many nonnegative integers.all pairs of a and b in an equation containing gcdTriangular Numbers Modulo $k$ - Hit All Values?Understanding the Existence and Uniqueness of the GCDGCD and LCM with logical symbolsThe greatest common divisor of two positive integers less than 100 is equal to 3. Their least common multiple is twelve times one of the integers.Suppose that for all integers $x$, $x|a$ and $x|b$ if and only if $x|c$. Then $c = gcd(a,b)$Which is the gcd of 2 numbers which are multiplied and the result is 600000?

Image
Can compressed videos be decoded back to their uncompresed original format? Simple macro for new # symbol Processor speed limited at 0.4 Ghz How to travel to Japan while expressing milk? ssTTsSTtRrriinInnnnNNNIiinngg Do Iron Man suits sport waste management systems? How does having to sign to support someone for elections fit with having a secret ballot? Why would the Red Woman birth a shadow if she worshipped the Lord of the Light? How do I gain back my faith in my PhD degree? Migrate from Force.com IDE to VScode Explaination of a justification: additive functors preserve limits Is there an online compendium of Rav Moshe teshuvos in English that exists? How could indestructible materials be used in power generation? Why is the sentence "Das ist eine Nase" correct? What is the opposite of "eschatology"? Am I breaking OOP practice with this architecture? Detention in 1997 Should I tell management that I intend to leave due to bad sof
Read more

Србија Садржај Етимологија Географија Историја Политички систем и уставно-правно уређење Становништво Привреда Образовање Култура Спорт Државни празници Галерија Напомене Референце Литература Спољашње везе Мени за навигацију44°48′N 20°28′E / 44.800° СГШ; 20.467° ИГД / 44.800; 20.46744°48′N 20°28′E / 44.800° СГШ; 20.467° ИГД / 44.800; 20.467ууРезултати пописа 2011. према старости и полуу„Положај, рељеф и клима”„Europe: Serbia”„Основни подаци”„Gross domestic product based on purchasing-power-parity (PPP) valuation of country GDP”„Human Development Report 2018 – "Human Development Indices and Indicators 6”„Устав Републике Србије”Правопис српскога језикаGoogle DriveComparative Hungarian Cultural StudiesCalcium and Magnesium in Groundwater: Occurrence and Significance for Human Health„UNSD — Methodology”„Процене становништва | Републички завод за статистику Србије”The Age of Nepotism: Travel Journals and Observations from the Balkans During the Depression„The Serbian Revolution and the Serbian State”„Устав Србије”„Serbia a few steps away from concluding WTO accession negotiations”„A credible enlargement perspective for and enhanced EU engagement with the Western Balkans”„Freedom in the World 2017”„Serbia: On the Way to EU Accession”„Human Development Indices and Indicators: 2018 Statistical Update”„2018 Social Progress Index”„Global Peace Index”Sabres of Two Easts: An Untold History of Muslims in Eastern Europe, Their Friends and Foes„Пројекат Растко—Лузица”„Serbia: Introduction”„Serbia”оригинала„The World Factbook: Serbia”„The World Factbook: Kosovo”„Border Police Department”„Uredba o kontroli prelaska administrativne linije prema Autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohija”оригиналаIvana Carevic, Velimir Jovanovic, STRATIGRAPHIC-STRUCTURAL CHARACTERISTICS OF MAČVA BASIN, UDC 911.2:551.7(497.11), pp. 1Archived„About the Carpathians – Carpathian Heritage Society”оригинала„O Srbiji”оригинала„Статистички годишњак Србије, 2009: Географски преглед”Географија за осми разред основне школе„Отворена, електронска база едукационих радова”„Влада Републике Србије: Положај, рељеф и клима”„Копрен (Стара планина)”„Туристичка дестинација-Србија”„Висина водопада”„РХМЗ — Републички Хидрометеоролошки завод Србије Кнеза Вишеслава 66 Београд”„Фауна Србије”„Српске шуме на издисају”„Lepih šest odsto Srbije”„Илустрована историја Срба — Увод”„Винчанска култура - Градска општина Гроцка”„''„Винча — Праисторијска метропола”''”оригиналаЈужни Словени под византијском влашћу (600—1025)Држава маћедонских Словена„Карађорђе истина и мит, Проф. др Радош Љушић, Вечерње новости, фељтон, 18 наставака, 24. август - 10. септембар 2003.”„Политика: Како је утврђена војна неутралност, 13. јануар. 2010, приступљено децембра 2012.”„Србија и РС оживеле Дејтонски споразум”„Са српским пасошем у 104 земље”Војска Србије | О Војсци | Војска Србије — Улога, намена и задациАрхивираноВојска Србије | ОрганизацијаАрхивираноОдлука о изради Стратегије просторног развоја Републике Србије до 2020. годинеЗакон о територијалној организацији Републике СрбијеЗакон о државној управиНајчешће постављана питања.„Смањење броја статистичких региона кроз измене Закона о регионалном развоју”„2011 Human development Report”„Službena upotreba jezika i pisama”„Попис становништва, домаћинстава и станова 2011. године у Републици Србији. Књига 4: Вероисповест, матерњи језик и национална припадност”„Вероисповест, матерњи језик и национална”„Специјална известитељка УН за слободу религије и вероисповести Асма Јахангир, код Заштитника грађана Саше Јанковића”„Закон о државним и другим празницима у Републици Србији”„Веронаука у српским школама”„Serbia – Ancestral Genography Atlas”Бела књига Милошевићеве владавинеоригиналаGross domestic product based on purchasing-power-parity (PPP) per capita GDP БДП 2007—2013Актуелни показатељи — Република Србија„Попис становништва, домаћинстава и станова 2011. године у Републици Србији Књига 7: Економска активност”Zemlje kandidati za članstvo u EU„Putin drops South Stream gas pipeline to EU, courts Turkey”„„Соко — историјат””оригинала„„Рембас — историјат””оригинала„„Лубница — историјат””оригинала„„Штаваљ — Историјат””оригинала„„Боговина — историјат””оригинала„„Јасеновац — историјат””оригинала„„Вршка чука — историјат””оригинала„„Ибарски рудници — историјат””оригинала„Закон о просторном плану Републике Србије од 2010 до 2020”„Кривични законик — Недозвољена изградња нуклеарних постројења, члан 267”„Б92: Srbija uklonila obogaćeni uranijum, 25. октобар 2011”„Коришћење енергије ветра у Србији — природни услови и практична примена”„Енергија ветра”„Србија може да прави струју од сунца, биомасе, воде и ветра”„Моја електрана и друге ветрењаче”„Биомаса, струја без инвестиција”„Auto-karte Srbije”„www.srbija.gov.rs Статистике о Србији”оригинала„Статистика зе месец децембар и 2016. годину”„Turizam u Srbiji”„Univerzitet u Beogradu: Vek i po akademskog znanja”„Vojnomedicinska akademija: 165 godina tradicije i napretka”Никола Гиљен, Соња Јовићевић Јов и Јелена Мандић: Мирослављево јеванђеље; Текст је публикован у ревији „Историја” и настао је као део научно-истраживачког рада Фонда „Принцеза Оливера”„World music асоцијација Србије”оригинала„World music у Србији”оригинала„Pogledajte: Boban Marković svira u redakciji „Blica”!”„Eurovision Song Contest 2007 Final”„Projekat Rastko, Alojz Ujes: Joakim Vujic”„Унеско”„Списак локалитета Светске баштине”„Guča i Egzit zaludeli svet”оригинала„Sabor trubača GUČA”„Interesting facts about Exit”оригинала„FIFA Association Information”„Serbia women win EuroBasket title, gain first Olympics berth”„Odbojkašice ispisale istoriju – Srbija je svetski prvak!”„Сајт Ватерполо савеза Србије, Освојене медаље”„Сајт ФК Црвена звезда, Бари”„Сајт ФК Црвена звезда, Токио”„Blic:Zlatna Milica! Mandićeva donela Srbiji najsjajnije odličje u Londonu!”„Милица Мандић освојила златну медаљу („Политика”, 12. август 2012)”„Златни Давор Штефанек”„DŽUDO ŠAMPIONAT Majdov osvojio svetsko zlato”„Španovićeva trećim skokom svih vremena do zlata!”„Чудо Иване Шпановић — 7,24 м („Политика”, 5. март 2017)”The Age of Nepotism: Travel Journals and Observations from the Balkans During the DepressionCalcium and Magnesium in Groundwater: Occurrence and Significance for Human HealthComparative Hungarian Cultural StudiesБела књига Милошевићеве владавинеоригиналаComparative Hungarian Cultural StudiesSabres of Two Easts: An Untold History of Muslims in Eastern Europe, Their Friends and FoesГеографија за осми разред основне школеSerbia: the country, people, life, customsМедијиВодичПодациВлада Републике СрбијеНародна скупштина Републике СрбијеНародна канцеларија председника Републике СрбијеНародна банка СрбијеТуристичка организација СрбијеПортал еУправе Републике СрбијеРепубличко јавно правобранилаштвоууууууWorldCat151202876n851959190000 0000 9526 67094054598-24101000570825ge130919

Image
Генерални секретарКомитет министараПарламентарна скупштинаКонгресСуд за људска праваКомесар за људска праваКомисија за ефикасност правосуђаКомисија против расизма и нетолеранцијеИзраелЈапанКанадаМалтешки витешки редМексикоСвета столицаСједињене Америчке ДржавеАзербејџанАлбанијаБугарскаГрузијаГрчкаЈерменијаМолдавијаРумунијаРусијаСрбијаТурскаУкрајинаАустријаБелорусијаЕгипатИзраелИталијаНемачкаПољскаСједињене Америчке ДржавеСловачкаТунисФранцускаХрватскаЧешкаАлбанијаБосна и ХерцеговинаСеверна МакедонијаМолдавијаСрбијаУНМИККосово и МетохијаЦрна Гора СрбијаДржаве у Европи суверенадржавасредњејугоисточне ЕвропеПанонске низијеБалканског полуострваБалканско полуострвоПанонску низијуМађарскомРумунијомБугарскомСеверном МакедонијомАлбанијомЦрном ГоромХрватскомБосном и ХерцеговиномРепублика СрпскастановникаБеоградјугоисточној Европипопису из 2011. годинесрпскисрпски динарсловенских миграција6. векСрбираном средњем векудржаваСрпско краљевствоРимаВизантијског царстваСрпско царство16. векаОсманског ц
Read more

Barbados Ynhâld Skiednis | Geografy | Demografy | Navigaasjemenu

Image
BarbadosLân yn it Karibysk GebietLân yn Noard-AmearikaEilân yn it Karibysk GebietHistoaryske Britske koloanjeBestjoerlike ienheid oprjochte yn 1966Keninkryk Karibysk gebieteilânBoppewynske EilannenLytse AntillenYndiaanskeArowakkenAmearikaKolumbusPortegezen16e iuwslavenAfrika1627Ingelsken16 april1816Bussa1838West-Yndyske Federaasje1958196219611966koraalriffenbefolkingstichtensKristenAnglikanengodstsjinstenhindoeïsmeislam Barbados Ut Wikipedy Jump to navigation Jump to search Barbados Flagge Wapen Offisjele taal Ingelsk Haadstêd Bridgetown Steatsfoarm Parlemintêre monargy Gebiet % wetter 431 km² -­% Ynwenners (2008) 281.968 Munt Babardiaanske dollar (BBD) Tiidsône UTC -4 Nasjonale feestdei 30 novimber Lânkoade BRB Ynternet .bb Tillefoan 1-246 It parlemintsgebou yn Bridgetown Barbados is in lân yn it Karibysk gebiet. It bestiet út ien inkeld eilân dat by de Boppewynske Eilannen heart fan de Lytse Antillen. Ynhâld 1 Skiednis 2 Geografy 2.1 Klimaa
Read more