Skip to main content

Arabyske Liga SkiednisDoelenNavigaasjemenu

AraabjeYnternasjonale organisaasjeOrganisaasje oprjochte yn 1945


ArabyskeislamityskAfrikaanskeKaïro22 maart1945EgypteIrakTransjordaanjeJordaanjeLibanonSaûdy-AraabjeSyrje5 maaieJemen13 april1950analfabetismeJoadskePalestinaIsraël19481979Camp-David-akkoardenTunis1976jierren tachtichLibaneeske boargeroarloch












Arabyske Liga




Ut Wikipedy






Jump to navigation
Jump to search





embleem Arabyske Liga



Flag of the Arab League.svg





De 22 lannen fan de Arabyske Liga mei jier fan tatreden.


De Arabyske Liga (ar: جامعة الدول العربية) is in organisaasje fan 22 Arabyske en islamitysk-Afrikaanske lannen, dy't yn 1945 oprjochte waard om gearwurking tusken de lidsteaten te befoarderjen en de mienskiplike belangen te behertigjen. It haadkertier fan de Arabyske Liga stiet yn Kaïro, Egypte.


Skiednis


De Arabyske Liga waard oprjochte yn Kaïro op 22 maart 1945. De oarspronklike leden wienen Egypte, Irak, Transjordaanje (yn 1946 werneamd ta Jordaanje), Libanon, Saûdy-Araabje en Syrje. Op 5 maaie fan dat jier trede ek Jemen ta. It oarspronklike dioel wie: it ferstevigjen en koördinearjen fan politike, ekonomyske en sosjale programma's foar alle leden fan de Liga en bemiddeling by konflikten tusken de leden ûnderling en tusken leden en tredde partijen. Sûnt 13 april 1950 hat de Liga ek in koördinearjende rol yn definsive militêre operaasjes.


De Arabyske Liga hat yn it ferline in grutte rol spile binnen it ûnderwiis, de Liga woe it analfabetisme bestride. Ek bemuoide de Liga him mei it wolwêzen fan bern en it ferbetterjen fan de posysje fan froulju de Arabyske wrâld.


Doelen


Op dit momint binne de wichtichste doelen foar de Liga omskreaun as:
It ferstevigjen fan de relaasje tusken Arabyske lannen, soarch foar de ûnôfhinklikheid fan Arabyske lannen, it mienskiplike tsjinjen fan alle Arabyske lannen, it fersekerjen fan bettere kondysjes foar alle Arabyske lannen, de takomst fan alle Arabyske lannen garandearje en de hoop en ferwachtingen fan alle Arabyske lannen ta útfier te bringen


Dit kaam en komt del op de befrijing fan Arabyske/islamityske lannen fan westerske oerhearsking (yn de oprjochtingstiid wienen in soad fan de lannen noch ûnder Brits of Frâns bestjoer) en stypjen fan de 'Arabyske ienheid' (oemma).
In doel yn it ferline wie it foarkommen fan de oprjochting fan in Joadske steat binnen Palestina. Nei de oprjochting fan de steat Israël yn 1948 ferskode it doel nei de bestriding fan Israël. Doe't Egypte yn 1979 de Camp-David-akkoarden sluet mei Israël - en dus tanadering socht ta Israël - waard it haadkantoar fan de Liga út Kaïro oerpleatst nei Tunis en it lidmaatskip fan Egypte skrast. Yn 1987 waarden de diplomatike bannen mei Egypte wersteld, en yn 1989 waard Egypte wer as lid talitten. It haadkertier waard dêrnei wer oerpleatst nei Kaïro (yn 1989). Ek no noch binne in soad lannen fan de Arabyske Liga tsjin it bestean fan de steat Israël. Fjouwer leden fan de Arabyske Liga ûnderhâlde wyls diplomatike relaasjes mei Israël: de Komoaren, Egypte, Jordaanje en Mauritaanje. Sommige oare lannen ûnderhâlde betrekkingen op in leger nivo.


In juny 1976 stjoerde de Liga in fredesmacht nei Libanon. Yn de jierren tachtich besocht de Arabyske Liga te bemiddeljen tusken de stridende partijen yn de Libaneeske boargeroarloch.









Untfongen fan "https://fy.wikipedia.org/w/index.php?title=Arabyske_Liga&oldid=859661"










Navigaasjemenu


























(window.RLQ=window.RLQ||[]).push(function()mw.config.set("wgPageParseReport":"limitreport":"cputime":"0.032","walltime":"0.092","ppvisitednodes":"value":26,"limit":1000000,"ppgeneratednodes":"value":0,"limit":1500000,"postexpandincludesize":"value":0,"limit":2097152,"templateargumentsize":"value":0,"limit":2097152,"expansiondepth":"value":2,"limit":40,"expensivefunctioncount":"value":0,"limit":500,"unstrip-depth":"value":0,"limit":20,"unstrip-size":"value":0,"limit":5000000,"entityaccesscount":"value":0,"limit":400,"timingprofile":["100.00% 0.000 1 -total"],"cachereport":"origin":"mw1338","timestamp":"20190324181237","ttl":2592000,"transientcontent":false););"@context":"https://schema.org","@type":"Article","name":"Arabyske Liga","url":"https://fy.wikipedia.org/wiki/Arabyske_Liga","sameAs":"http://www.wikidata.org/entity/Q7172","mainEntity":"http://www.wikidata.org/entity/Q7172","author":"@type":"Organization","name":"Contributors to Wikimedia projects","publisher":"@type":"Organization","name":"Wikimedia Foundation, Inc.","logo":"@type":"ImageObject","url":"https://www.wikimedia.org/static/images/wmf-hor-googpub.png","datePublished":"2011-03-15T18:39:22Z","dateModified":"2017-05-31T19:24:20Z","image":"https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/b/b0/Emblem_of_the_Arab_League.svg"(window.RLQ=window.RLQ||[]).push(function()mw.config.set("wgBackendResponseTime":137,"wgHostname":"mw1264"););

Popular posts from this blog

Triangular numbers and gcdProving sum of a set is $0 pmod n$ if $n$ is odd, or $fracn2 pmod n$ if $n$ is even?Is greatest common divisor of two numbers really their smallest linear combination?GCD, LCM RelationshipProve a set of nonnegative integers with greatest common divisor 1 and closed under addition has all but finite many nonnegative integers.all pairs of a and b in an equation containing gcdTriangular Numbers Modulo $k$ - Hit All Values?Understanding the Existence and Uniqueness of the GCDGCD and LCM with logical symbolsThe greatest common divisor of two positive integers less than 100 is equal to 3. Their least common multiple is twelve times one of the integers.Suppose that for all integers $x$, $x|a$ and $x|b$ if and only if $x|c$. Then $c = gcd(a,b)$Which is the gcd of 2 numbers which are multiplied and the result is 600000?

Србија Садржај Етимологија Географија Историја Политички систем и уставно-правно уређење Становништво Привреда Образовање Култура Спорт Државни празници Галерија Напомене Референце Литература Спољашње везе Мени за навигацију44°48′N 20°28′E / 44.800° СГШ; 20.467° ИГД / 44.800; 20.46744°48′N 20°28′E / 44.800° СГШ; 20.467° ИГД / 44.800; 20.467ууРезултати пописа 2011. према старости и полуу„Положај, рељеф и клима”„Europe: Serbia”„Основни подаци”„Gross domestic product based on purchasing-power-parity (PPP) valuation of country GDP”„Human Development Report 2018 – "Human Development Indices and Indicators 6”„Устав Републике Србије”Правопис српскога језикаGoogle DriveComparative Hungarian Cultural StudiesCalcium and Magnesium in Groundwater: Occurrence and Significance for Human Health„UNSD — Methodology”„Процене становништва | Републички завод за статистику Србије”The Age of Nepotism: Travel Journals and Observations from the Balkans During the Depression„The Serbian Revolution and the Serbian State”„Устав Србије”„Serbia a few steps away from concluding WTO accession negotiations”„A credible enlargement perspective for and enhanced EU engagement with the Western Balkans”„Freedom in the World 2017”„Serbia: On the Way to EU Accession”„Human Development Indices and Indicators: 2018 Statistical Update”„2018 Social Progress Index”„Global Peace Index”Sabres of Two Easts: An Untold History of Muslims in Eastern Europe, Their Friends and Foes„Пројекат Растко—Лузица”„Serbia: Introduction”„Serbia”оригинала„The World Factbook: Serbia”„The World Factbook: Kosovo”„Border Police Department”„Uredba o kontroli prelaska administrativne linije prema Autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohija”оригиналаIvana Carevic, Velimir Jovanovic, STRATIGRAPHIC-STRUCTURAL CHARACTERISTICS OF MAČVA BASIN, UDC 911.2:551.7(497.11), pp. 1Archived„About the Carpathians – Carpathian Heritage Society”оригинала„O Srbiji”оригинала„Статистички годишњак Србије, 2009: Географски прегледГеографија за осми разред основне школе„Отворена, електронска база едукационих радова”„Влада Републике Србије: Положај, рељеф и клима”„Копрен (Стара планина)”„Туристичка дестинација-Србија”„Висина водопада”„РХМЗ — Републички Хидрометеоролошки завод Србије Кнеза Вишеслава 66 Београд”„Фауна Србије”„Српске шуме на издисају”„Lepih šest odsto Srbije”„Илустрована историја Срба — Увод”„Винчанска култура - Градска општина Гроцка”„''„Винча — Праисторијска метропола”''”оригиналаЈужни Словени под византијском влашћу (600—1025)Држава маћедонских Словена„Карађорђе истина и мит, Проф. др Радош Љушић, Вечерње новости, фељтон, 18 наставака, 24. август - 10. септембар 2003.”„Политика: Како је утврђена војна неутралност, 13. јануар. 2010, приступљено децембра 2012.”„Србија и РС оживеле Дејтонски споразум”„Са српским пасошем у 104 земље”Војска Србије | О Војсци | Војска Србије — Улога, намена и задациАрхивираноВојска Србије | ОрганизацијаАрхивираноОдлука о изради Стратегије просторног развоја Републике Србије до 2020. годинеЗакон о територијалној организацији Републике СрбијеЗакон о државној управиНајчешће постављана питања.„Смањење броја статистичких региона кроз измене Закона о регионалном развоју”„2011 Human development Report”„Službena upotreba jezika i pisama”„Попис становништва, домаћинстава и станова 2011. године у Републици Србији. Књига 4: Вероисповест, матерњи језик и национална припадност”„Вероисповест, матерњи језик и национална”„Специјална известитељка УН за слободу религије и вероисповести Асма Јахангир, код Заштитника грађана Саше Јанковића”„Закон о државним и другим празницима у Републици Србији”„Веронаука у српским школама”„Serbia – Ancestral Genography Atlas”Бела књига Милошевићеве владавинеоригиналаGross domestic product based on purchasing-power-parity (PPP) per capita GDP БДП 2007—2013Актуелни показатељи — Република Србија„Попис становништва, домаћинстава и станова 2011. године у Републици Србији Књига 7: Економска активност”Zemlje kandidati za članstvo u EU„Putin drops South Stream gas pipeline to EU, courts Turkey”„„Соко — историјат””оригинала„„Рембас — историјат””оригинала„„Лубница — историјат””оригинала„„Штаваљ — Историјат””оригинала„„Боговина — историјат””оригинала„„Јасеновац — историјат””оригинала„„Вршка чука — историјат””оригинала„„Ибарски рудници — историјат””оригинала„Закон о просторном плану Републике Србије од 2010 до 2020”„Кривични законик — Недозвољена изградња нуклеарних постројења, члан 267”„Б92: Srbija uklonila obogaćeni uranijum, 25. октобар 2011”„Коришћење енергије ветра у Србији — природни услови и практична примена”„Енергија ветра”„Србија може да прави струју од сунца, биомасе, воде и ветра”„Моја електрана и друге ветрењаче”„Биомаса, струја без инвестиција”„Auto-karte Srbije”„www.srbija.gov.rs Статистике о Србији”оригинала„Статистика зе месец децембар и 2016. годину”„Turizam u Srbiji”„Univerzitet u Beogradu: Vek i po akademskog znanja”„Vojnomedicinska akademija: 165 godina tradicije i napretka”Никола Гиљен, Соња Јовићевић Јов и Јелена Мандић: Мирослављево јеванђеље; Текст је публикован у ревији „Историја” и настао је као део научно-истраживачког рада Фонда „Принцеза Оливера”„World music асоцијација Србије”оригинала„World music у Србији”оригинала„Pogledajte: Boban Marković svira u redakciji „Blica”!”„Eurovision Song Contest 2007 Final”„Projekat Rastko, Alojz Ujes: Joakim Vujic”„Унеско”„Списак локалитета Светске баштине”„Guča i Egzit zaludeli svet”оригинала„Sabor trubača GUČA”„Interesting facts about Exit”оригинала„FIFA Association Information”„Serbia women win EuroBasket title, gain first Olympics berth”„Odbojkašice ispisale istoriju – Srbija je svetski prvak!”„Сајт Ватерполо савеза Србије, Освојене медаље”„Сајт ФК Црвена звезда, Бари”„Сајт ФК Црвена звезда, Токио”„Blic:Zlatna Milica! Mandićeva donela Srbiji najsjajnije odličje u Londonu!”„Милица Мандић освојила златну медаљу („Политика”, 12. август 2012)”„Златни Давор Штефанек”„DŽUDO ŠAMPIONAT Majdov osvojio svetsko zlato”„Španovićeva trećim skokom svih vremena do zlata!”„Чудо Иване Шпановић — 7,24 м („Политика”, 5. март 2017)”The Age of Nepotism: Travel Journals and Observations from the Balkans During the DepressionCalcium and Magnesium in Groundwater: Occurrence and Significance for Human HealthComparative Hungarian Cultural StudiesБела књига Милошевићеве владавинеоригиналаComparative Hungarian Cultural StudiesSabres of Two Easts: An Untold History of Muslims in Eastern Europe, Their Friends and FoesГеографија за осми разред основне школеSerbia: the country, people, life, customsМедијиВодичПодациВлада Републике СрбијеНародна скупштина Републике СрбијеНародна канцеларија председника Републике СрбијеНародна банка СрбијеТуристичка организација СрбијеПортал еУправе Републике СрбијеРепубличко јавно правобранилаштвоууууууWorldCat151202876n851959190000 0000 9526 67094054598-24101000570825ge130919

Barbados Ynhâld Skiednis | Geografy | Demografy | Navigaasjemenu