Skip to main content

Noardsee Ynhâld Namme | Skiednis | Natuerlike boarnen | Navigaasjemenu

NoardseeAtlantyske OseaanSee yn JeropaWetter yn BelgjeWetter yn DenemarkWetter yn DútslânWetter yn IngelânWetter yn NederlânWetter yn NoarwegenWetter yn SkotlânWetter yn GrinslânWetter yn FryslânWetter yn Noard-HollânWetter yn Súd-HollânWetter yn SeelânWetter op FlylânWetter op SkylgeWetter op It AmelânWetter op Skiermûntseach


seeAtlantyske OseaanNoarwegenDenemarkenDútslânNederlânBelgjeIt KanaalGrut-BrittanjeSkagerrakBaltyske SeeKattegatSontGrutte BeltLytse BeltNoarske SeeBergenSjetlânKieler KanaalBaltyske SeeFriezenEastseeSuderseeIselmarMiddelsee18e iuw19e iuwDeenskKromer TiidSouth ForelandWytkaapIngelske LânbrêgeElster IistiidTekselspoarFrisiaNorfolkEuropaiistidentûndraKanaaltunnelgruttefaasjespoarDoverKalesFrankrykbalstienliemlagensânHoloseenklaaifeankwelderwâlenDorestêdHânzehavensLondonRotterdamHamburchGrutte Stoarm1314 desimber1287FlevomarSuderseewettersneedramp1 febrewaris1953Noard-HollânierdoaljeierdgasWaadseeWashridden












Noardsee




Ut Wikipedy






Jump to navigation
Jump to search

























Noardsee

Locatie Noordzee.PNG
Lokaasjetusken it Europeeske kontinint, Skandinaavje en Grut-Brittanje
SeeRâne see fan Atlantyske Oseaan
Koördinatenkoordinaten
Oerflakte750.000 km²
Djipte (maks.)± 700 m
Trochsneeddjiptetrochsneeddjipte m
Trochsneeddjipte94 m
Breedte
Maks. breedtebreedtemaks
Maks. breedte580
Lingte960

Oer




Noardsee, NASA-satellytbyld


De Noardsee is in see fan de Atlantyske Oseaan, dy't leit tusken Noarwegen en Denemarken yn it easten, Dútslân, Nederlân, Belgje en It Kanaal yn it suden en Grut-Brittanje yn it westen. In útrinner fan de Noardsee is it Skagerrak, tusken Denemarken, Noorwegen en Sweden, dat de Noardsee mei de Baltyske See ferbynt troch it Kattegat, Sont, de Grutte Belt en de Lytse Belt. Yn it suden wurdt de Noardsee mei de rest fan de Atlantyske Oseaan ferbûn troch It Kanaal, en yn it noarden troch de Noarske See. Dizze lêste grins wurdt meast op 61° noarderbreedte lein, of minder formeel tusken Bergen en Sjetlân.


Belangrike rivieren dy't yn de Noardsee útkomme binne:


  • de Forth, by Edinboarch,

  • de Elf, by Cuxhaven,

  • de Weser, by Bremerhaven,

  • de Iems (by Emden),

  • de Ryn en Maas, by Rotterdam en yn Seelân,

  • de Skelde, yn Seelân,

  • de Teems, by Southend-on-Sea,

  • de Humber by Hull.

It Kieler Kanaal, ien fan de wrâld syn drokste troch minsken makke wetterwegen, ferbynt de Noardsee mei de Baltyske See.




Ynhâld





  • 1 Namme


  • 2 Skiednis

    • 2.1 Bekkens


    • 2.2 Fryslân


    • 2.3 Ferkear


    • 2.4 Oerstreamings



  • 3 Natuerlike boarnen




Namme |


De namme komt fan de relaasje fan de Noardsee mei it lân fan de Friezen. Sy wenje direkt súdlik fan de Noardsee, bewesten de Eastsee, noard fan de eardere Sudersee (no de Iselmar) en oan beide siden fan de tsjintwurdich ynpoldere Middelsee.


Yn de periode fan de Romeinen waard de Noordsee ek wol Mare Frisicum neamt. Dit kaam om't de Friezen om een grut diel fan dy see wennen en sy ek folle op de see farren. Yn klassike tiden waard de Noardsee ek as Oceanum Germanicum of Mare Germanicum oantsjutten, wat Germaanske Oseaan as See betsjutte. Dizze namme waard gewoanwei brûkt yn it Ingelsk en oare talen nêst de namme Noardsee, oant it begjin fan de 18e iuw. Tsjin de tiid fan de lette 19e iuw wie Germaanske See in seldsume, wittenskiplike term wurden. Yn it Deensk hjit de Noardsee nêst Nordsøen ek Vesterhavet, de Westsee, om't de Noardsee west fan Denemark leit.



Skiednis |



Bekkens |


Yn de Kromer Tiid wie der in natuerlike daam fan kalk tusken it South Foreland en Wytkaap, de Ingelske Lânbrêge. Dy is lykwols trochbrutsen, nei alle gedachten yn de Elster Iistiid. Sûnt dy tiid is de Tekselspoar, in richel tusken Frisia en noard Norfolk, it heechste part fan de ferbining tusken kontinintaal Europa en Grut-Brittanje. Yn iistiden, mei in leech seenivo, wurdt dizze ferbining in lânbrêge.


Yn de tuskenperioaden, mei in heger seenivo, ferdwynt de Tekselspoar ûnder wetter en wurdt sa in seerichel dy't it bêd fan de Noardsee yn twa bekkens opdielt. In perioaden mei in leech seenivo falle de bekkens drûch. It súdlike bekken wetteret dan ôf op it Kanaal, wylst it Noardlike bekken ôfwetteret op de Noarske See. Yn guon iistiden hat it part noard fan de Tekselspoar ûnder it iis lein wylst it part besuden de richel tûndra wie.


De geology is noch altyd wichtich. Sa is de Kanaaltunnel, mei it gruttefaasjespoar tusken Dover en Kales dat hjoed de dei Ingelân en Frankryk ferbinet, boud yn de kalk fan it restant fan de Ingelske Lânbrêge.



Fryslân |


Foar it lânskip fan Fryslân hat de Noardsee ek tige wichtich west. De balstienliemlagen en it sân dat it iis fan de iistiden efterlitten hie, kamen tegearre mei it sân fan de doetiidsk drûge Noardsee yn Fryslân te lizzen. Under it Holoseen ûntstiene oan de râne fan de Noardsee dêr't it sân opwaaide strânwâlen. Efter dizze strânwâlen besonk sân en wat fierderop klaai. Doe't oan de lânkant ek plantegroei him goed festige hie, en it hjirfan ôfstoarne plantemateriaal ûnder wetter kaam te stean, ûntstie der ek noch fean. Troch it opwaarmjende klimaat kaam it seenivo hieltyd heger te lizzen, mar der wiene altyd wer tiidrekken dat it wer efkes leger lei. Dizze perioade fan transgresje en regresje makken dat der in wikselwurking tusken it lân en de Noardsee wie dy't der foar soarge dat der op Fryslân hieltyd wer sân, klaai of fean kaam te lizzen, of fuortslein waard troch de see. Dit kombinearre mei de ôfwetterings fan rivieren en slinken, en lâns dizze plakken ûntstiene kwelderwâlen dêr't de ofsettings wat dikker lizze as earne oars. Sa is it Fryslân fan foar de ynpolderings ta stân kaam, mei tank oan de Noardsee.



Ferkear |


Neist de natuerlike skiednis hat de Noardsee in rike minsklike skiednis. In drok befarren stik wetter sûnt de folken yn de lannen om de Noardsee hinne kamen te wenjen, is it noch altyd in belangrike skipfeartrûte. Belangrike seehavens as eartiids bygelyks Dorestêd en de Hânzehavens en no London, Rotterdam en Hamburch hienen of hawwe iepen ferbinings mei de Noardsee.



Oerstreamings |




Néderlân wurdt beskerme troch dúnen


Ek hat de Noardsee syn slachtoffers easke. Nêst ûntelbere ferdronkene sielen, hat de Noardsee in stikmannich ymposante oerstreamings feroarsake. De bekendste is de Grutte Stoarm, dy't yn de nacht fan 13 op 14 desimber 1287 de súdlike Noardseekust fan foarm feroare, mei as wichtichste gefolch it trochbrekken fan de see nei de Flevomar wat late ta it ûntstean fan de Sudersee. Resinter is de wettersneedramp fan 1 febrewaris 1953, doe't 1.835 minsken yn Seelân en Noard-Hollân fersûpten.



Natuerlike boarnen |





Hjerringen binne te finen yn de Noardsee


Grutte boarnen fan ierdoalje en ierdgas lizze ûnder it seebêd. De lannen om de Noardsee hinne hawwe allegear maatskippijen dy't aktyf dwaande binne mei it ûntginnen fan dizze boarnen. Fierders hat de Noardsee foar in part min berikbere kusten, dy't ryk binne oan dierlik libben, lykas de Waadsee en de Wash. Ek binne de banken yn de Noardsee wichtige ridden. Hoe't de iene foarm fan natoerlike rikens beskerme wurde moat tsjin de gefolgen fan it winnen fan de oare liedt yn de lannen om de Noardsee hinne nochalris ta diskusje.









Untfongen fan "https://fy.wikipedia.org/w/index.php?title=Noardsee&oldid=914996"










Navigaasjemenu


























(window.RLQ=window.RLQ||[]).push(function()mw.config.set("wgPageParseReport":"limitreport":"cputime":"0.052","walltime":"0.080","ppvisitednodes":"value":164,"limit":1000000,"ppgeneratednodes":"value":0,"limit":1500000,"postexpandincludesize":"value":1797,"limit":2097152,"templateargumentsize":"value":366,"limit":2097152,"expansiondepth":"value":2,"limit":40,"expensivefunctioncount":"value":0,"limit":500,"unstrip-depth":"value":0,"limit":20,"unstrip-size":"value":0,"limit":5000000,"entityaccesscount":"value":0,"limit":400,"timingprofile":["100.00% 15.059 1 Berjocht:See","100.00% 15.059 1 -total"," 35.21% 5.302 1 Berjocht:BreedteInfobox"," 17.40% 2.620 2 Berjocht:See/kleur"],"cachereport":"origin":"mw1321","timestamp":"20190409224731","ttl":2592000,"transientcontent":false);mw.config.set("wgBackendResponseTime":140,"wgHostname":"mw1325"););
-

Popular posts from this blog

Triangular numbers and gcdProving sum of a set is $0 pmod n$ if $n$ is odd, or $fracn2 pmod n$ if $n$ is even?Is greatest common divisor of two numbers really their smallest linear combination?GCD, LCM RelationshipProve a set of nonnegative integers with greatest common divisor 1 and closed under addition has all but finite many nonnegative integers.all pairs of a and b in an equation containing gcdTriangular Numbers Modulo $k$ - Hit All Values?Understanding the Existence and Uniqueness of the GCDGCD and LCM with logical symbolsThe greatest common divisor of two positive integers less than 100 is equal to 3. Their least common multiple is twelve times one of the integers.Suppose that for all integers $x$, $x|a$ and $x|b$ if and only if $x|c$. Then $c = gcd(a,b)$Which is the gcd of 2 numbers which are multiplied and the result is 600000?

Image
Can compressed videos be decoded back to their uncompresed original format? Simple macro for new # symbol Processor speed limited at 0.4 Ghz How to travel to Japan while expressing milk? ssTTsSTtRrriinInnnnNNNIiinngg Do Iron Man suits sport waste management systems? How does having to sign to support someone for elections fit with having a secret ballot? Why would the Red Woman birth a shadow if she worshipped the Lord of the Light? How do I gain back my faith in my PhD degree? Migrate from Force.com IDE to VScode Explaination of a justification: additive functors preserve limits Is there an online compendium of Rav Moshe teshuvos in English that exists? How could indestructible materials be used in power generation? Why is the sentence "Das ist eine Nase" correct? What is the opposite of "eschatology"? Am I breaking OOP practice with this architecture? Detention in 1997 Should I tell management that I intend to leave due to bad sof
Read more

Србија Садржај Етимологија Географија Историја Политички систем и уставно-правно уређење Становништво Привреда Образовање Култура Спорт Државни празници Галерија Напомене Референце Литература Спољашње везе Мени за навигацију44°48′N 20°28′E / 44.800° СГШ; 20.467° ИГД / 44.800; 20.46744°48′N 20°28′E / 44.800° СГШ; 20.467° ИГД / 44.800; 20.467ууРезултати пописа 2011. према старости и полуу„Положај, рељеф и клима”„Europe: Serbia”„Основни подаци”„Gross domestic product based on purchasing-power-parity (PPP) valuation of country GDP”„Human Development Report 2018 – "Human Development Indices and Indicators 6”„Устав Републике Србије”Правопис српскога језикаGoogle DriveComparative Hungarian Cultural StudiesCalcium and Magnesium in Groundwater: Occurrence and Significance for Human Health„UNSD — Methodology”„Процене становништва | Републички завод за статистику Србије”The Age of Nepotism: Travel Journals and Observations from the Balkans During the Depression„The Serbian Revolution and the Serbian State”„Устав Србије”„Serbia a few steps away from concluding WTO accession negotiations”„A credible enlargement perspective for and enhanced EU engagement with the Western Balkans”„Freedom in the World 2017”„Serbia: On the Way to EU Accession”„Human Development Indices and Indicators: 2018 Statistical Update”„2018 Social Progress Index”„Global Peace Index”Sabres of Two Easts: An Untold History of Muslims in Eastern Europe, Their Friends and Foes„Пројекат Растко—Лузица”„Serbia: Introduction”„Serbia”оригинала„The World Factbook: Serbia”„The World Factbook: Kosovo”„Border Police Department”„Uredba o kontroli prelaska administrativne linije prema Autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohija”оригиналаIvana Carevic, Velimir Jovanovic, STRATIGRAPHIC-STRUCTURAL CHARACTERISTICS OF MAČVA BASIN, UDC 911.2:551.7(497.11), pp. 1Archived„About the Carpathians – Carpathian Heritage Society”оригинала„O Srbiji”оригинала„Статистички годишњак Србије, 2009: Географски преглед”Географија за осми разред основне школе„Отворена, електронска база едукационих радова”„Влада Републике Србије: Положај, рељеф и клима”„Копрен (Стара планина)”„Туристичка дестинација-Србија”„Висина водопада”„РХМЗ — Републички Хидрометеоролошки завод Србије Кнеза Вишеслава 66 Београд”„Фауна Србије”„Српске шуме на издисају”„Lepih šest odsto Srbije”„Илустрована историја Срба — Увод”„Винчанска култура - Градска општина Гроцка”„''„Винча — Праисторијска метропола”''”оригиналаЈужни Словени под византијском влашћу (600—1025)Држава маћедонских Словена„Карађорђе истина и мит, Проф. др Радош Љушић, Вечерње новости, фељтон, 18 наставака, 24. август - 10. септембар 2003.”„Политика: Како је утврђена војна неутралност, 13. јануар. 2010, приступљено децембра 2012.”„Србија и РС оживеле Дејтонски споразум”„Са српским пасошем у 104 земље”Војска Србије | О Војсци | Војска Србије — Улога, намена и задациАрхивираноВојска Србије | ОрганизацијаАрхивираноОдлука о изради Стратегије просторног развоја Републике Србије до 2020. годинеЗакон о територијалној организацији Републике СрбијеЗакон о државној управиНајчешће постављана питања.„Смањење броја статистичких региона кроз измене Закона о регионалном развоју”„2011 Human development Report”„Službena upotreba jezika i pisama”„Попис становништва, домаћинстава и станова 2011. године у Републици Србији. Књига 4: Вероисповест, матерњи језик и национална припадност”„Вероисповест, матерњи језик и национална”„Специјална известитељка УН за слободу религије и вероисповести Асма Јахангир, код Заштитника грађана Саше Јанковића”„Закон о државним и другим празницима у Републици Србији”„Веронаука у српским школама”„Serbia – Ancestral Genography Atlas”Бела књига Милошевићеве владавинеоригиналаGross domestic product based on purchasing-power-parity (PPP) per capita GDP БДП 2007—2013Актуелни показатељи — Република Србија„Попис становништва, домаћинстава и станова 2011. године у Републици Србији Књига 7: Економска активност”Zemlje kandidati za članstvo u EU„Putin drops South Stream gas pipeline to EU, courts Turkey”„„Соко — историјат””оригинала„„Рембас — историјат””оригинала„„Лубница — историјат””оригинала„„Штаваљ — Историјат””оригинала„„Боговина — историјат””оригинала„„Јасеновац — историјат””оригинала„„Вршка чука — историјат””оригинала„„Ибарски рудници — историјат””оригинала„Закон о просторном плану Републике Србије од 2010 до 2020”„Кривични законик — Недозвољена изградња нуклеарних постројења, члан 267”„Б92: Srbija uklonila obogaćeni uranijum, 25. октобар 2011”„Коришћење енергије ветра у Србији — природни услови и практична примена”„Енергија ветра”„Србија може да прави струју од сунца, биомасе, воде и ветра”„Моја електрана и друге ветрењаче”„Биомаса, струја без инвестиција”„Auto-karte Srbije”„www.srbija.gov.rs Статистике о Србији”оригинала„Статистика зе месец децембар и 2016. годину”„Turizam u Srbiji”„Univerzitet u Beogradu: Vek i po akademskog znanja”„Vojnomedicinska akademija: 165 godina tradicije i napretka”Никола Гиљен, Соња Јовићевић Јов и Јелена Мандић: Мирослављево јеванђеље; Текст је публикован у ревији „Историја” и настао је као део научно-истраживачког рада Фонда „Принцеза Оливера”„World music асоцијација Србије”оригинала„World music у Србији”оригинала„Pogledajte: Boban Marković svira u redakciji „Blica”!”„Eurovision Song Contest 2007 Final”„Projekat Rastko, Alojz Ujes: Joakim Vujic”„Унеско”„Списак локалитета Светске баштине”„Guča i Egzit zaludeli svet”оригинала„Sabor trubača GUČA”„Interesting facts about Exit”оригинала„FIFA Association Information”„Serbia women win EuroBasket title, gain first Olympics berth”„Odbojkašice ispisale istoriju – Srbija je svetski prvak!”„Сајт Ватерполо савеза Србије, Освојене медаље”„Сајт ФК Црвена звезда, Бари”„Сајт ФК Црвена звезда, Токио”„Blic:Zlatna Milica! Mandićeva donela Srbiji najsjajnije odličje u Londonu!”„Милица Мандић освојила златну медаљу („Политика”, 12. август 2012)”„Златни Давор Штефанек”„DŽUDO ŠAMPIONAT Majdov osvojio svetsko zlato”„Španovićeva trećim skokom svih vremena do zlata!”„Чудо Иване Шпановић — 7,24 м („Политика”, 5. март 2017)”The Age of Nepotism: Travel Journals and Observations from the Balkans During the DepressionCalcium and Magnesium in Groundwater: Occurrence and Significance for Human HealthComparative Hungarian Cultural StudiesБела књига Милошевићеве владавинеоригиналаComparative Hungarian Cultural StudiesSabres of Two Easts: An Untold History of Muslims in Eastern Europe, Their Friends and FoesГеографија за осми разред основне школеSerbia: the country, people, life, customsМедијиВодичПодациВлада Републике СрбијеНародна скупштина Републике СрбијеНародна канцеларија председника Републике СрбијеНародна банка СрбијеТуристичка организација СрбијеПортал еУправе Републике СрбијеРепубличко јавно правобранилаштвоууууууWorldCat151202876n851959190000 0000 9526 67094054598-24101000570825ge130919

Image
Генерални секретарКомитет министараПарламентарна скупштинаКонгресСуд за људска праваКомесар за људска праваКомисија за ефикасност правосуђаКомисија против расизма и нетолеранцијеИзраелЈапанКанадаМалтешки витешки редМексикоСвета столицаСједињене Америчке ДржавеАзербејџанАлбанијаБугарскаГрузијаГрчкаЈерменијаМолдавијаРумунијаРусијаСрбијаТурскаУкрајинаАустријаБелорусијаЕгипатИзраелИталијаНемачкаПољскаСједињене Америчке ДржавеСловачкаТунисФранцускаХрватскаЧешкаАлбанијаБосна и ХерцеговинаСеверна МакедонијаМолдавијаСрбијаУНМИККосово и МетохијаЦрна Гора СрбијаДржаве у Европи суверенадржавасредњејугоисточне ЕвропеПанонске низијеБалканског полуострваБалканско полуострвоПанонску низијуМађарскомРумунијомБугарскомСеверном МакедонијомАлбанијомЦрном ГоромХрватскомБосном и ХерцеговиномРепублика СрпскастановникаБеоградјугоисточној Европипопису из 2011. годинесрпскисрпски динарсловенских миграција6. векСрбираном средњем векудржаваСрпско краљевствоРимаВизантијског царстваСрпско царство16. векаОсманског ц
Read more

Barbados Ynhâld Skiednis | Geografy | Demografy | Navigaasjemenu

Image
BarbadosLân yn it Karibysk GebietLân yn Noard-AmearikaEilân yn it Karibysk GebietHistoaryske Britske koloanjeBestjoerlike ienheid oprjochte yn 1966Keninkryk Karibysk gebieteilânBoppewynske EilannenLytse AntillenYndiaanskeArowakkenAmearikaKolumbusPortegezen16e iuwslavenAfrika1627Ingelsken16 april1816Bussa1838West-Yndyske Federaasje1958196219611966koraalriffenbefolkingstichtensKristenAnglikanengodstsjinstenhindoeïsmeislam Barbados Ut Wikipedy Jump to navigation Jump to search Barbados Flagge Wapen Offisjele taal Ingelsk Haadstêd Bridgetown Steatsfoarm Parlemintêre monargy Gebiet % wetter 431 km² -­% Ynwenners (2008) 281.968 Munt Babardiaanske dollar (BBD) Tiidsône UTC -4 Nasjonale feestdei 30 novimber Lânkoade BRB Ynternet .bb Tillefoan 1-246 It parlemintsgebou yn Bridgetown Barbados is in lân yn it Karibysk gebiet. It bestiet út ien inkeld eilân dat by de Boppewynske Eilannen heart fan de Lytse Antillen. Ynhâld 1 Skiednis 2 Geografy 2.1 Klimaa
Read more