Skip to main content

Lingua franca Ynhâld Algemien | Foarbylden | Keunstmjittige talen | Sjoch ek | Navigaasjemenu

Taal


LatynskItaljaanskTurkskPerzyskArabyskHeine EastenKoineeFrânsk17e iuwJeropa19e20e iuwIngelskSwahilyRussyskSowjet-UnyHindyYndiaMaleisk-AazjeBislamaPortegeeskAfrikaAazje15e iuw16e iuwMandarijnsk SineeskSinaArabyskmidsiuwenSineeskMongoaljeTaiwanKoreaJapanFietnamFrânskIngelskIngelân19e iuw20e iuwAmearikaglobalisearringAfrikaanskSúd-AfrikanenapartheidNamybjeEsperantoIdoMondlangoInterlingua












Lingua franca




Ut Wikipedy






Jump to navigation
Jump to search


In lingua franca is in taal dy’t as mienskiplik kommunikaasjemiddel op grutte skaal brûkt wurdt tusken minsken mei ferskillende memmetalen.


Lingua franca komt fan it Latynsk en waard foar it earst brûkt foar in fariant fan it Italjaansk, it betsjut letterlik “Frankyske taal”. It wie in mingde taal, besteande út ûnferbogen Italjaansk mei in wurdskat út it Italjaansk, Turksk, Perzysk en Arabysk. Eartiids waard it brûkt foar kommunikaasje yn it Heine Easten. Tsjintwurdich wurdt de term brûkt foar eltse taal dy’t troch sprekkers fan ferskate talen brûkt wurdt om mei elkoar te kommunisearje.




Ynhâld





  • 1 Algemien


  • 2 Foarbylden

    • 2.1 Arabysk


    • 2.2 Sineesk


    • 2.3 Frânsk


    • 2.4 Ingelsk


    • 2.5 Afrikaansk



  • 3 Keunstmjittige talen


  • 4 Sjoch ek




Algemien |


De oantsjutting lingua franca ferwiist meastentiids nei in taal dy’t oanleard is bûten de memmetaal fan de sprekker om, foar ynternasjonale hannel of oare útwreide ynterkulturele ynteraksjes.


Yn de westerske wrâld hawwe it Koinee, Latynsk en Frânsk allegear lingua francas west yn ferskate tiidrekken. Frânsk wie al yn de 17e iuw de diplomatike taal fan Jeropa en is júst dêrom de wurktaal wurden fan in soad ynternasjonale ynstellings. Ek it Dútsk hat yn de 19e en 20e iuw yn guon parten fan Jeropa de lingua franca west. Ingelsk is de hjoeddeiske ynternasjonale lingua franca fan de westerske wrâld, it Frânsk wurdt bot bedrige as lingua franca fan de diplomatike wrâld.


Yn oare wrâlddielen hawwe oare talen de funksje fan lingua franca hân of hawwe it noch hieltyd. Sa is it Swahily yn East-Afrika de lingua franca, Russysk yn gebieten fan de âlde Sowjet-Uny, Hindy (tegearre mei Ingelsk) yn Yndia, Maleisk yn Súdeast-Aazje, Bislama op de Pasifyske eilannen en ferskate oare Kreoal-Ingelske talen op oare plakken en yn oare tiden. Portegeesk wie de lingua franca yn Afrika en Aazje yn de 15e iuw en 16e iuw. It Mandarijnsk Sineesk is de lingua franca fan Sina wurden as taal dy’t sprutsen wurdt troch minsken mei Sineeske dialekten dy’t ûnderling net te ferstean binne.



Foarbylden |



Arabysk |


Arabysk is mei de tiid de lingua franca fan it Islamityske Ryk wurden, dat fan Yndia oant Spanje rûn. Yn de midsiuwen wie it Arabysk de taal fan de gelearden en der waarden in soad boeken skreaun yn de taal. It hat in soad ynfloed hân op talen as it Perzysk, Turksk, Spaansk en Portegeesk.



Sineesk |


It Sineesk hat lange tiid de lingua franca west yn it easten fan Aazje. It waard yn Sina, Mongoalje, Taiwan, Korea, Japan en Fietnam brûkt yn de ynteroerheids kommunikaasje.



Frânsk |


It Frânsk is de âlde lingua franca fan Jeropa. It ûntwikkele harren as lingua franca fan de 17e iuw ôf en wurdt ek op it stuit noch wol brûkt by ynternasjonale ynstituten. Tsjintwurdich wurdt de taal noch hieltyd as lingua franca brûkt yn parten fan West- en Sintraal-Afrika.



Ingelsk |


Op it stuit is it Ingelsk oer de hiele wrâld de lingua franca. De taal hat dizze posysje ferkrige trochdat Ingelân yn de 19e iuw it machtichste lân op ierde waard en dat bleau oant en mei de earste helt fan de 20e iuw. Dizze foaroansteande posysje waard dêrnei oernommen troch it allyksa Ingelsktalige Amearika. It brûken fan Frânsk rûn yn dy tiid stadich tebek. Letter hat it brûken fan de Ingelske taal him noch fierder útwreide troch de globalisearring.



Afrikaansk |


It Afrikaansk is in taal dy’t troch in miljoenen Súd-Afrikanen as memmetaal sprutsen wurdt. De status fan de taal yn Súd-Afrika hat te lijen fan politike en etnyske tsjinstellingen troch de apartheid. Yn de tiid fan de apartheid wie it Afrikaansk de offisjele taal fan it lân en de oerheid woe de taal as lingua franca ûntwikkelje. Nei de apartheid waard it Ingelsk rûnom akseptearre. It Afrikaansk wurdt hjoed de dei noch wol yn Namybje brûkt as lingua franca.



Keunstmjittige talen |


Troch de tiid hinne hawwe ferskate minsken besocht in keunstmjittige wrâldwide lingua franca op te setten, bygelyks it Esperanto, Ido, Mondlango en Interlingua. Foarstanners fan dizze plannen binne fan miening dat in lingua franca sa sljocht mooglik wêze moat. Se sizze dat Ingelsk en oare natuerlike talen, trochdat se etnysk grûnfêste binne, net gaadlik binne foar in mienskiplike taal, omdat natuerlike talen swierrichheden en eigenskippen hawwe dy’t de talen lêstich meitsje om oan te leare. Ek jout in natuerlike taal in foarsprong oan natuerlike sprekkers, wurdt it assosjearre mei polityk, ekonomy en kulturele oerhearsking troch de oarspronklike naasje fan de taal. Oant de dei fan hjoed is gjin ien fan de keunstmjittige talen der yn slagge de lingua franca te wurden. Sels it ferkrije fan in grut tal sprekkers blykt lêstich. De grutste keunstmjittige taal, it Esperanto, hat nei alle gedachten 100.000 oant 2 miljoen minsken dy’t de taal folslein machtich binne.



Sjoch ek |


  • Wrâldtaal

  • Memmetaal




Untfongen fan "https://fy.wikipedia.org/w/index.php?title=Lingua_franca&oldid=916454"










Navigaasjemenu


























(window.RLQ=window.RLQ||[]).push(function()mw.config.set("wgPageParseReport":"limitreport":"cputime":"0.016","walltime":"0.022","ppvisitednodes":"value":78,"limit":1000000,"ppgeneratednodes":"value":0,"limit":1500000,"postexpandincludesize":"value":0,"limit":2097152,"templateargumentsize":"value":0,"limit":2097152,"expansiondepth":"value":2,"limit":40,"expensivefunctioncount":"value":0,"limit":500,"unstrip-depth":"value":0,"limit":20,"unstrip-size":"value":0,"limit":5000000,"entityaccesscount":"value":0,"limit":400,"timingprofile":["100.00% 0.000 1 -total"],"cachereport":"origin":"mw1320","timestamp":"20190411093045","ttl":2592000,"transientcontent":false););"@context":"https://schema.org","@type":"Article","name":"Lingua franca","url":"https://fy.wikipedia.org/wiki/Lingua_franca","sameAs":"http://www.wikidata.org/entity/Q80839","mainEntity":"http://www.wikidata.org/entity/Q80839","author":"@type":"Organization","name":"Contributors to Wikimedia projects","publisher":"@type":"Organization","name":"Wikimedia Foundation, Inc.","logo":"@type":"ImageObject","url":"https://www.wikimedia.org/static/images/wmf-hor-googpub.png","datePublished":"2009-12-05T14:40:48Z","dateModified":"2018-04-12T15:16:57Z"(window.RLQ=window.RLQ||[]).push(function()mw.config.set("wgBackendResponseTime":118,"wgHostname":"mw1263"););

Popular posts from this blog

Triangular numbers and gcdProving sum of a set is $0 pmod n$ if $n$ is odd, or $fracn2 pmod n$ if $n$ is even?Is greatest common divisor of two numbers really their smallest linear combination?GCD, LCM RelationshipProve a set of nonnegative integers with greatest common divisor 1 and closed under addition has all but finite many nonnegative integers.all pairs of a and b in an equation containing gcdTriangular Numbers Modulo $k$ - Hit All Values?Understanding the Existence and Uniqueness of the GCDGCD and LCM with logical symbolsThe greatest common divisor of two positive integers less than 100 is equal to 3. Their least common multiple is twelve times one of the integers.Suppose that for all integers $x$, $x|a$ and $x|b$ if and only if $x|c$. Then $c = gcd(a,b)$Which is the gcd of 2 numbers which are multiplied and the result is 600000?

Србија Садржај Етимологија Географија Историја Политички систем и уставно-правно уређење Становништво Привреда Образовање Култура Спорт Државни празници Галерија Напомене Референце Литература Спољашње везе Мени за навигацију44°48′N 20°28′E / 44.800° СГШ; 20.467° ИГД / 44.800; 20.46744°48′N 20°28′E / 44.800° СГШ; 20.467° ИГД / 44.800; 20.467ууРезултати пописа 2011. према старости и полуу„Положај, рељеф и клима”„Europe: Serbia”„Основни подаци”„Gross domestic product based on purchasing-power-parity (PPP) valuation of country GDP”„Human Development Report 2018 – "Human Development Indices and Indicators 6”„Устав Републике Србије”Правопис српскога језикаGoogle DriveComparative Hungarian Cultural StudiesCalcium and Magnesium in Groundwater: Occurrence and Significance for Human Health„UNSD — Methodology”„Процене становништва | Републички завод за статистику Србије”The Age of Nepotism: Travel Journals and Observations from the Balkans During the Depression„The Serbian Revolution and the Serbian State”„Устав Србије”„Serbia a few steps away from concluding WTO accession negotiations”„A credible enlargement perspective for and enhanced EU engagement with the Western Balkans”„Freedom in the World 2017”„Serbia: On the Way to EU Accession”„Human Development Indices and Indicators: 2018 Statistical Update”„2018 Social Progress Index”„Global Peace Index”Sabres of Two Easts: An Untold History of Muslims in Eastern Europe, Their Friends and Foes„Пројекат Растко—Лузица”„Serbia: Introduction”„Serbia”оригинала„The World Factbook: Serbia”„The World Factbook: Kosovo”„Border Police Department”„Uredba o kontroli prelaska administrativne linije prema Autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohija”оригиналаIvana Carevic, Velimir Jovanovic, STRATIGRAPHIC-STRUCTURAL CHARACTERISTICS OF MAČVA BASIN, UDC 911.2:551.7(497.11), pp. 1Archived„About the Carpathians – Carpathian Heritage Society”оригинала„O Srbiji”оригинала„Статистички годишњак Србије, 2009: Географски прегледГеографија за осми разред основне школе„Отворена, електронска база едукационих радова”„Влада Републике Србије: Положај, рељеф и клима”„Копрен (Стара планина)”„Туристичка дестинација-Србија”„Висина водопада”„РХМЗ — Републички Хидрометеоролошки завод Србије Кнеза Вишеслава 66 Београд”„Фауна Србије”„Српске шуме на издисају”„Lepih šest odsto Srbije”„Илустрована историја Срба — Увод”„Винчанска култура - Градска општина Гроцка”„''„Винча — Праисторијска метропола”''”оригиналаЈужни Словени под византијском влашћу (600—1025)Држава маћедонских Словена„Карађорђе истина и мит, Проф. др Радош Љушић, Вечерње новости, фељтон, 18 наставака, 24. август - 10. септембар 2003.”„Политика: Како је утврђена војна неутралност, 13. јануар. 2010, приступљено децембра 2012.”„Србија и РС оживеле Дејтонски споразум”„Са српским пасошем у 104 земље”Војска Србије | О Војсци | Војска Србије — Улога, намена и задациАрхивираноВојска Србије | ОрганизацијаАрхивираноОдлука о изради Стратегије просторног развоја Републике Србије до 2020. годинеЗакон о територијалној организацији Републике СрбијеЗакон о државној управиНајчешће постављана питања.„Смањење броја статистичких региона кроз измене Закона о регионалном развоју”„2011 Human development Report”„Službena upotreba jezika i pisama”„Попис становништва, домаћинстава и станова 2011. године у Републици Србији. Књига 4: Вероисповест, матерњи језик и национална припадност”„Вероисповест, матерњи језик и национална”„Специјална известитељка УН за слободу религије и вероисповести Асма Јахангир, код Заштитника грађана Саше Јанковића”„Закон о државним и другим празницима у Републици Србији”„Веронаука у српским школама”„Serbia – Ancestral Genography Atlas”Бела књига Милошевићеве владавинеоригиналаGross domestic product based on purchasing-power-parity (PPP) per capita GDP БДП 2007—2013Актуелни показатељи — Република Србија„Попис становништва, домаћинстава и станова 2011. године у Републици Србији Књига 7: Економска активност”Zemlje kandidati za članstvo u EU„Putin drops South Stream gas pipeline to EU, courts Turkey”„„Соко — историјат””оригинала„„Рембас — историјат””оригинала„„Лубница — историјат””оригинала„„Штаваљ — Историјат””оригинала„„Боговина — историјат””оригинала„„Јасеновац — историјат””оригинала„„Вршка чука — историјат””оригинала„„Ибарски рудници — историјат””оригинала„Закон о просторном плану Републике Србије од 2010 до 2020”„Кривични законик — Недозвољена изградња нуклеарних постројења, члан 267”„Б92: Srbija uklonila obogaćeni uranijum, 25. октобар 2011”„Коришћење енергије ветра у Србији — природни услови и практична примена”„Енергија ветра”„Србија може да прави струју од сунца, биомасе, воде и ветра”„Моја електрана и друге ветрењаче”„Биомаса, струја без инвестиција”„Auto-karte Srbije”„www.srbija.gov.rs Статистике о Србији”оригинала„Статистика зе месец децембар и 2016. годину”„Turizam u Srbiji”„Univerzitet u Beogradu: Vek i po akademskog znanja”„Vojnomedicinska akademija: 165 godina tradicije i napretka”Никола Гиљен, Соња Јовићевић Јов и Јелена Мандић: Мирослављево јеванђеље; Текст је публикован у ревији „Историја” и настао је као део научно-истраживачког рада Фонда „Принцеза Оливера”„World music асоцијација Србије”оригинала„World music у Србији”оригинала„Pogledajte: Boban Marković svira u redakciji „Blica”!”„Eurovision Song Contest 2007 Final”„Projekat Rastko, Alojz Ujes: Joakim Vujic”„Унеско”„Списак локалитета Светске баштине”„Guča i Egzit zaludeli svet”оригинала„Sabor trubača GUČA”„Interesting facts about Exit”оригинала„FIFA Association Information”„Serbia women win EuroBasket title, gain first Olympics berth”„Odbojkašice ispisale istoriju – Srbija je svetski prvak!”„Сајт Ватерполо савеза Србије, Освојене медаље”„Сајт ФК Црвена звезда, Бари”„Сајт ФК Црвена звезда, Токио”„Blic:Zlatna Milica! Mandićeva donela Srbiji najsjajnije odličje u Londonu!”„Милица Мандић освојила златну медаљу („Политика”, 12. август 2012)”„Златни Давор Штефанек”„DŽUDO ŠAMPIONAT Majdov osvojio svetsko zlato”„Španovićeva trećim skokom svih vremena do zlata!”„Чудо Иване Шпановић — 7,24 м („Политика”, 5. март 2017)”The Age of Nepotism: Travel Journals and Observations from the Balkans During the DepressionCalcium and Magnesium in Groundwater: Occurrence and Significance for Human HealthComparative Hungarian Cultural StudiesБела књига Милошевићеве владавинеоригиналаComparative Hungarian Cultural StudiesSabres of Two Easts: An Untold History of Muslims in Eastern Europe, Their Friends and FoesГеографија за осми разред основне школеSerbia: the country, people, life, customsМедијиВодичПодациВлада Републике СрбијеНародна скупштина Републике СрбијеНародна канцеларија председника Републике СрбијеНародна банка СрбијеТуристичка организација СрбијеПортал еУправе Републике СрбијеРепубличко јавно правобранилаштвоууууууWorldCat151202876n851959190000 0000 9526 67094054598-24101000570825ge130919

Barbados Ynhâld Skiednis | Geografy | Demografy | Navigaasjemenu